09. новембар 2016.

СУЗА САЊА

Суза нема лет лептиров сања  
и са стрњишта сећање грања.

Ту лепетају вране крилима,   
а славујски пој је у мислима.    

Срце жене мре  срна гоњена,    
и плетенице сече рањена.

У коси, души, руменој усни
трагови  насмејани, пркосни.  

Руке од шарних трепте лептира,   
у храбро срце лију кап мира.   

Чувају чедна тајанства душе,   
ноћне сање јој избришу тмуше.                                                    

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић