Суза нема лет лептиров сања
и са стрњишта сећање грања.
Ту лепетају вране крилима,
а славујски пој је у мислима.
Срце жене мре – срна гоњена
и плетенице сече рањена.
У коси, души, руменој усни
трагови – насмејани, пркосни.
Руке од шарних трепте лептира,
у храбро срце лију кап мира.
Чувају чедна тајанства душе,
ноћне сање јој избришу тмуше.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!