 |
| Андре Кон |
Сећање лута кроз капљице вина –
на телу је кратка матурска хаљина,
жераве калдрме ноге босе прже,
а певају мисли и трче све брже.
У хаљини немир планова је знамен –
косе распуштене, у погледу пламен,
корак је полетан, а жеље путања,
босе стопе трче – младо срце сања.
Ниче трње руже, голе стопе дира,
у хаљини белој тиња кап немира –
младе вара небо – насмешено пада
и процвили сања – стрепња телом влада.
Ране вреле пеку – со калдрмом тече –
замагли се сунце – неста, пада вече.
