4. август 2019.

ЖАЛОПОЈНИ ЦВЕТ

Љиљана Антић Либра
У оку врана – црн јој цео свет 
и сипа све што зре у стрњике.
Језик јој пецкав жалопојни цвет,
а кад запени лавље је рике.

Из ока вреба тканица кљуна,
кукуту сеје – направи врежу.
Невидна расте отровна круна,
безвидни паук ту сплео мрежу.

Зрели гроздови рујних капљица
светлуцави су ко свици пали –
истине беле без кошуљица.

Вијуга река – босиљ-коприве,
камену ружу плодовно зали 
дивљи у касу ‒  стрижене гриве.

2. август 2019.

ШУМ ЈАСИКЕ

Милена Павловић Барили
Шум јасике зове из земље предака,
титрају имена у зрцалу рата,
у даљини тече чемерница река
и точи ми отров палацање сата.

Туче празно, реско, ударање клатна,
буди мук тамнице – сломљене младице,
лелујају сене – поноришта ратна,
вране и славуји – загрљене птице.

Нанизани часи – число* и прашина,
раскрилила суза зарђала лисја,
чегрт прапораца, шуштање тишина.

Хладне су и мудре праскозорне росе,
расточише гајтан који месец засја –
шум јасике копни низ казаљке босе. 

*число – број

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић