30. новембар 2016.

ЦРВЕНИ САН

Ниче из воде кугла сунчана  
Девојчица је у њој склупчана

Из ока сунце сеје
И зора јој се смеје   

Ал' облаци осмех црне
И сунчева румен трне

И засипају капи ледене
Девојчицу из кугле црвене

И дан јој кишни тече
Док прикрада се вече.

29. новембар 2016.

КРОТКА

Душа је кротка
Ретка шкољка 
Забисери
Жест и буру
Немире у мирну
Усидри луку

Кад понесе талас
И разбије мисли
Бесне водопадне
Обезгласи залуте 
Извире време – 
Ушкољчен блесак.

28. новембар 2016.

СЕЧА

Реч сабљаста исече
Разбокорало цвеће

Крунице посечене вену
Мирис им тоне у стену

Дрхти коренова мрежа
Скривена се пружа  врежа

И пупоља бехар мука
А зри раздора јабука.  

27. новембар 2016.

ПРЕД ИКОНОМ

Из зенице мироносно
Исполинско семе

Благодатно нечујно
Бди и бодри 

Зањихало се светло
Зри хоризонт

И прхнула је птица
Из сјаја свица

Увела пера омладила
У светом миру ока.

26. новембар 2016.

СРЦЕ ЦВЕТА ДУШЕ


У гримизној шуми     
Сунце гладно упија
Цвет душе – клија
Весело се њише
   
Пупоља и ниче   
Опојна мириса 
Али стидљив 
Не разви лати  

Загризе га – смрви 
Степски вук
И увену
Нестаде 

Желео је жара зрно
И кап језерну
Једна звезда пада – 
То је срце цвета душе.

25. новембар 2016.

ЗАГРЛИ МЕ

Била бих тај облак у оку
У сунце га претворила
Слетела ти кȏ лептир на усне
Голицала их да се насмејеш
Ако ме загрлиш!

Била бих тај трн у грудима
Расцвала га у ружу
Међу прстима ти паучину
Уснама и дахом парала
Ако ме загрлиш!

Била бих ти сенка на прозору
Као мачка те грлила и прела
Тог рањеног лава у срцу
У јеленски вихор претворила
Ако ме загрлиш!

Бићу ти сетној души море
Сигурна лука за снове
Бићу све што пожелиш
Ако ми груди 
Длан твој пољуби.

И ако ме не загрлиш 
Из моје душе никуд не идеш!

24. новембар 2016.

КАПЉА

Певај ми о нашој страсти   
Лептирима жедног лета   
Сањај ружу жарне крви       
Срце самониклог цвета   

О заносном лету певај
Од сна нежни тон извези           
Жеље нам у ноте уткај
Да ублаже се белези   
 
Гризи грожђе усне рујне
Скини с мене све велове  
Истине се напиј бујне
Да се чаше пуне нове 

Откриј сласти сата позна       
Које нико до сад не зна
У срцу их скривам трезна
Сад ти пева капља вина!

23. новембар 2016.

СЕВ

Из ока пршти семе цветова
Листа душа у рујан сунца – 
Под сјајем ниче снопље кринова
Живахна крила шири сеница      

Ал' севну муња у углу ока
И лати свија, вене им зрење –            
Крила птичија посече сев ока
И бескрило долази лутање

22. новембар 2016.

СЕТНЕ РЕКЕ

Душу ми је угрејала
Ока ти жеравица
Жеља блиста 

Из прстију ти ветар
У косу ми се уплео
Мрси је

У мисли ми немирне                    
Цвеће си посадио
Расте

Сетне реке понорне
Стопиле су токове
Страсно 

Вране су долетеле
Цвеће кљуцале 
Жар вене.

21. новембар 2016.

ГЛАСИ НЕЧУЈА

Крик тишине у твом је оку 
Мук сузе у мом животоку

И маште се слуте жудне
Загрле кроз жеље будне    

У ромору слатког несна 
Изговори тајне усна  

Жудна река брзо набуја 
И оре се гласи нечуја 

20. новембар 2016.

ВАТРА ИЗ СЕНИЦЕ

Вечно стрепи у сеници
У заспалој срце птици

Месечеве каме сечиво
Расече јој тајно предиво
   
Рашчини се песма самна
И засветли сеница тамна

Зарудело јој мртво цвеће
И румено буди пролеће

Али вребају облаци тајне
Лију на румен кише олујне
        
И дрхте нежне лати пламне
Рђају и од кише тамне.

18. новембар 2016.

ПРОХУЈАЛО

На грудима се   
Житно поље њише   
Извире игра босонога –
Као мелодија душе 
Из ока дише 

А ноте јој сеје 
Из нецвалих руку
Прохујало време – 
Самне мисли греје    
Светлосни благи пој.    

17. новембар 2016.

БЕЗБОЈНА

Посекла ме лаж, низ лице соли
Невидно ткана без речи храбре
Грабим је бесну, у лету, боли
Вртложни отров ујед је кобре.

Отров се шири и вене поји
Рачва се језик, змијска лаж туста
Све игра, кипти, крв мисли роји
Топлина сунца у калу неста.

Али моћна је и воља брана
Да боји бело ковитлац ума
Кад полети реч кô црна врана

И кљује душу, кида без шума.
Кад теку речи кô отров змије
Безбојно рухо истину крије.

16. новембар 2016.

КАД ЈЕ ТЕШКО

Злогука врана је кљује снажно
Искљуца сунце из трена моћна
И уби семе свилено нежно 
Крешти бескрила, кида сан срећна.

Ледена ласта ћути смирена
Улицом шета, а врисак крије
Скупља роморе и траг корена
Да умом скрито скрито развије.

Ал' тама тешка пада на срце
Док бди путељком, низбрдо рони
Звон мука скупља, истине перце

Блесну тон један, загуди бони.
Не веруј ником ко не зна тебе                        
Видети кад је тешко кô себе!                     

15. новембар 2016.

СЛОБОДНА

Копито из твојих речи
Срце ми страсно запени
Вешто се кријеш у срчи 
Ал' истина сја у зени

Птице беже, лаж гребе
Шири им крила срче сјај
Могу ја, могу без тебе 
Знај, у блеску ока је крај!

14. новембар 2016.

ПЕЧАТИ

У немир душе звезде сипају
Слике – светле, у оку плутају

А свиленим су везом везене
На уздах срца и осмех зене
   
Живот милују  газе и руше
Угризи су и печати душе

У сјају ока игре светлосне
Неухватне су звезде распусне.

13. новембар 2016.

СРМЕН СРЦА

Једно сунце свиће целом свету     
Лете птице – рајско пију пиће          
Неком се у паучину сплету     
А заробљена срећа не свиће

Храбрима снена плеше жар птица 
Чува их од гара и отрова     
Радознала сврака да не кљуца
И украде љупко зрнце снова    
   
Зрнце шљашти кô сунце црвено
И осветли све тајене дане    
Сечиво је у њих заривено 
У крви расту кукуте круне   

Отровница клија – цвета клица
А листа и круна – срмен срца 
И кратко сан зид зида за свица 
Плави отров, бесан кô бујица.   

12. новембар 2016.

НОВЕМБАР

Новембар ниже дане уморне   
Кроз кишне капље и гране голе
Песме су птица утихле чарне
А кукавице кукати воле

Таласа тепих од трулог лишћа   
Кошава живе ждере трагове 
Оголи земља, а грана цича
Стрепи од загрљаја сурове 

У фијуку ветра шум мрења стење
Кршем лутао  оплакива сене 
Под стопама траве слушао мрење 
Чизме су млеле цветове црвене

У мени је сета ‒ стрепња таласа
Бију ме слутње валови зли студни 
Јесен се обесна у груди буса 
Мене боли кобни дан још невидни.

11. новембар 2016.

ЕХО НЕСНА

Ехо одзвања
Кад несан тка    
Од блеска из ока      
Песму до свитања 

И речи точи
Врелина вена 
Бродоломне дане
У пијанства ноћна.  

10. новембар 2016.

НЕМИЛОСНО

Њишу се тамне ружине лати 
Грле се мушкарац и жена 
Гледају рађање сунца 
На морској обали

Кугла срмена споро израња, као да зна  
Да истиче с тугом драгоцено време     
Да се никад више видети неће
Диктира то судбински смер
                                                                               
Погледи су заковани за море
А разумне мисли капају                                     
Од блеска барута јаче   
А живот од жеље       

Да ли је загрљај зрео?
Да ли би радост трајала?
Загрљени сазнати неће никада 
А мрви мук! Сећањем ће да влада!

09. новембар 2016.

СУЗА САЊА

Суза нема лет лептиров сања  
И са стрњишта сећање грања

Ту лепетају вране крилима  
А славуји поје у мислима   

Срце жене мре као срна гоњена    
Док плете плетенице мис'о рањена

У коси, у души, на руменој усни
Трагови су насмејани и пркосни  

Руке од шарених трепере лептира  
У зенесено срце лију кап мира  

Чувају све тајне чедне душе  
А ноћне сенке јој бришу тмуше                                                    

08. новембар 2016.

САМОЋА

Има једно острво 
Где побегнем
Кад побесни дан 
Ту ме драга лица
Недодиром грле
А Молитве
Осветле тмине 

Самоћа се зове
Сретања душа 
У осмехе скрива
И немире мири
Сигурна је лука
И плодно острво 
Гнездашце моје!  

07. новембар 2016.

НА СТАРИМ СТАЗАМА

Гори у оку скупљена
Тишина у гар времена
  
Пепео сипа на лице   
И мисли свија у свице   
     
Рашире крила жедне
Тајне уморне и медне

Дању су тајне       
Ноћу слике рајне   

Капају остављене  
Несном загрљене

И осмех клија 
У душу се свија 

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић