30. новембар 2016.

ЦРВЕНИ САН

Ниче из воде кугла сунчана,  
девојчица је у њој склупчана,

из ока сунце сеје
и зора јој се смеје.

Ал' сунчева румен трне
јер облаци небо црне,

и засипају капи ледене
девојчицу из кугле црвене.

И дан јој кишни тече
док прикрада се вече!

29. новембар 2016.

КРОТКА

Душа је кротка
ретка шкољка,
забисери
жест и буру
немире у мирну
усидри луку.

Кад понесе талас
и разбије мисли,
бесних водопада
обезгласи залуте 
извире свевремени 
бисерни блесак.

28. новембар 2016.

СЕЧА

Реч сабљаста исече
разбокорало цвеће,

мирисне крунице вену,
мирис им тоне у стену.

Студи коренова мрежа,
скривена се пружа врежа

и пупоља бехар мука,
и зри раздора јабука.  

27. новембар 2016.

ПРЕД ИКОНОМ

Из зенице мироносна
исијава снага,

благодатно, нечујно,
бди и бодри. 

Зањихало се светло,
зри хоризонт

и прхнула је птица
из сјаја свица,

увела пера омладила
у светом миру ока.

26. новембар 2016.

СРЦЕ ЦВЕТА ДУШЕ


У гримизној шуми     
сунце гладно упија
цвет душе – клија,
весело се њише.
   
Пупоља и ниче   
опојна мириса,  
али стидљив 
не разви лати.   

Загризе га – смрви 
степски вук
и увену,
нестаде.  

Желео је жара зрно
и кап језерну.
Једна звезда пада – 
то је срце цвета душе.

25. новембар 2016.

ЗАГРЛИ МЕ

Била бих твој облак у оку,
у сунце га претворила,
слетела ти кȏ лептир на усне
голицала их да се насмејеш – 
ако ме загрлиш!

Била бих тај трн у грудима,
расцвала га у ружу,
међу прстима ти паучину
уснама и дахом расплела – 
ако ме загрлиш!

Била бих ти сенка на прозору
као мачка те грлила и прела,
тог рањеног лава у срцу
у јеленски вихор претворила – 
ако ме загрлиш!

Бићу ти сетној души море,
сигурна лука за снове,
бићу све што пожелиш – 
ако ми груди длан твој пољуби.

И ако ме не загрлиш,
из моје душе не идеш!

24. новембар 2016.

КАПЉА

Певај ми о нашој страсти,   
лептирима жедног лета,    
сањај ружин мирис цвасти       
срце самониклог цвета.   

О заносном лету певај,
жеља нежни тон извези,            
снове нам у ноте уткај
да ублаже се белези.   
 
Гризи грожђе усне рујне,
скини с мене све велове,   
истине се напиј бујне
да се чаше пуне нове. 

Откриј сласти сата позна       
које нико до сад не зна 
у срцу их скривам трезна.
Сад ти пева капља вина!

23. новембар 2016.

СЕВ

Из ока пршти семе цветова,
расте пупољ до рујног сунца – 
под жаром ниче снопље кринова,
живахна крила шири сеница.      

Ал' севну муња у углу ока
и лати свија, вене им зрење –            
крила птичија посече сев ока
и бескрило долази лутање.

22. новембар 2016.

СЕТНЕ РЕКЕ

Душу ми је угрејала
ока ти жеравица 
жеља блиста. 

Из прстију ти ветар
у косу ми се уплео 
мрси је.

У мисли ми немирне                    
цвеће си посадио 
расте.

Сетне реке понорне
стопиле су токове 
страсно.

Вране су долетеле,
цвеће кљуцале 
жар вене.

21. новембар 2016.

ГЛАСИ НЕЧУЈА

Крик тишине у твом је оку, 
мук сузе у мом животоку

и маште се слуте жудне,
загрле кроз жеље будне.    

У ромору слатког несна 
изговори тајне усна,  

жудна река брзо набуја 
и оре се гласи нечуја. 

18. новембар 2016.

ПРОХУЈАЛО

На грудима се   
житно поље њише, 
извире игра босонога.

Као мелодија душе 
у оку плеше.

Ноте јој сеје 
из склопљених руку
прохујало време.

Преплете мисли размрси  
зрака светлости блага.    

17. новембар 2016.

БЕЗБОЈНА

Посекла ме лаж, низ лице соли,
невидно ткана без речи храбре.
Грабим је бесну, у лету, боли,
отробни ујед висости кобре.

Отров се шири и вене поји,
рачвасти језик, змијска лаж туста.
Све игра, кипти, крв таме роји,
топлина сунца у калу неста.

Али моћна је и воља брана,
обоји бело ковитлац ума 
кад полети реч кô црна врана

и кљује душу, кида без шума.
Кад теку речи кô отров змије
безбојно рухо истину крије.

16. новембар 2016.

НЕ ВЕРУЈ

Злогука врана кљује пој снажно,
искљуца сунце из трена моћна
и уби семе свилено нежно.
Крешти бескрила, кида сан срећна.

Ледена ласта пева смирена,
улицом шета, а врисак крије,
скупља роморе и траг корена
да умом скрито скрито развије.

Бди путељком и низбрдо рони,
звон мука скупља, истине перце.
Блесну тон, звони, загуди бони!

Тама тешка зри, пада на срце!
Не веруј ником ко не зна тебе                        
видети кад је тешко кô себе!                     

15. новембар 2016.

СЛОБОДНА

Копито из твојих речи
срце ми страсно запени,
вешто се кријеш у срчи 
ал' истина сја у зени.

Птице беже, лаж гребе
шири им крила срче сјај,
могу ја, могу без тебе 
знај, у блеску ока је крај!

14. новембар 2016.

ПЕЧАТИ

У немир душе дани сипају
слике – светле, у оку плутају,

невидљивим су везом уткане
у уздах срца и осмех зене.
   
Живот милују, газе и руше,
угризи су и печати душе,

у сјају ока игре светлосне,
и на лицу су линије јасне!

13. новембар 2016.

ИСПОД СУНЦА

Једно сунце свиће целом свету,     
лете птице – рајско пију пиће.          
Неке се у паучину сплету 
заробљена песма не свиће!

Храбрима заплеше жар птица,
тренут их брани од свих отрова.     
Не траје им дуго блесак лица 
зора краде љупко зрнце снова.     
   
Зрнце шљашти кô сунце црвено
и осветли све тајене дане.   
Сечиво је у њих заривено 
у крви расту кукуте круне!   

Отровница клија – цвета клица,
листа и круна – срмен срца. 
Кратко сан зида зид за свица 
плави отров, бесан кô бујица!  

12. новембар 2016.

НОВЕМБАР

Новембар ниже дане уморне   
Кроз кишне капље и гране голе
Песме су птица утихле чарне
А кукавице кукати воле

Таласа тепих од трулог лишћа   
Кошава живе ждере трагове 
Оголи земља, а грана цича
Стрепи од загрљаја сурове 

У фијуку ветра шум мрења стење
Кршем лутао  оплакива сене 
Под стопама траве слушао мрење 
Чизме су млеле цветове црвене

У мени је сета ‒ стрепња таласа
Бију ме слутње валови зли студни 
Јесен се обесна у груди буса 
Мене боли кобни дан још невидни.

11. новембар 2016.

ЕХО НЕСНА

Ехо одзвања
кад несан тка    
од блеска из ока      
песму до свитања 

и речи точи
врелина вена 
бродоломне дане
у пијанства ноћна.  

10. новембар 2016.

НЕМИЛОСНО

Њишу се тамне ружине лати.
Грле се мушкарац и жена, 
гледају рађање сунца 
на морској обали.

Кугла срмена споро израња, слути   
истиче с тугом драгоцено време     
и никада се више видети неће,
диктира судбински смер.  
                                                                               
Погледи су заковани за море,
а разумне мисли капају                                     
од блеска барута јаче,   
а живот од жеље.        

Да ли је загрљај зрео?
Да ли би радост трајала?
Загрљени сазнати неће никада 
А мрви мук! Сећањем ће да влада!

09. новембар 2016.

СУЗА САЊА

Суза нема лет лептиров сања  
и са стрњишта сећање грања.

Ту лепетају вране крилима,   
а славујски пој је у мислима.    

Срце жене мре  срна гоњена,    
и плетенице сече рањена.

У коси, души, руменој усни
трагови  насмејани, пркосни.  

Руке од шарних трепте лептира,   
у храбро срце лију кап мира.   

Чувају чедна тајанства душе,   
ноћне сање јој избришу тмуше.                                                    

08. новембар 2016.

САМОЋА

Има једно острво 
где побегнем
кад побесни дан. 
Ту ме драга лица
недодирно грле,
а Молитве
осветле тмине 

Самоћа се зове.
Сретања душа 
у осмехе скрива
и немире мири.
Сигурна је лука
и плодно острво,
гнездашце моје!  

05. новембар 2016.

МОМ ТАТИ

Пратим те, мој тата, бол у срцу сева
Сузни ми је данас дан, сан те стигао
А година је да мила мама снева 
Знам, без ње да живиш ниси могао 

Кô на длану кап воде сам те чувала
Ал' знам да сећања су болела те
Кô и мама свако јело ти кувала 
О Јованки својој причао си сате

Ниси хтео кренут са свога прага
Где сен бди, лепа, насмејана, драга
Кроз кућу је њена струјала снага 
Миле маме – твоје песме, пуна блага

Драги оче, љубав ваша је мој аманет 
Остаје у срцу, чипка је срмена
За ово време кад и поздрав је занет
Тражи корист из корова скривена

Кô маму, пратим те тата, на починак 
Мили родитељи у том гнезду спите
И песма јасике нек вам чува санак 
Ветрови звижде у љубав дане свите

Остајем сама, о брату чекам вести 
А ципеле сањам дрвене и јасне 
Спуштам га у ваше гнездо, слутим злости 
Знај  – моја душа бди вредна лозе часне.

23. октобар 2004.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић