22. октобар 2015.

БИЛО ЖИВОТА

Песма је сва осећање
Уздах душе песникове
Загрљај била живота
Времена и неумита

Песма поету милује
Сузе и осмехе грли
Гледа он грбаво време 
Пева живота суштине

Песма је ковчег од злата
У драгуљ срца опточен
У њој су сузе кристалне 
Времена бодље сложене

Песма је кажу и врећа
Боду трске осећања     
Време иструли конопе
Грлу времена су даћа      

Песма златна вечно сија
Из срца драгуљ заблиста
А вреће иструли време
Сече трске и конопе

Муње времена шибају 
А песме душу милују
Вредности увек опстају 
Ушћа у изворе лију 

Песме силом не певајте  
Уздах душе не вређајте
Мелеми су песме златне
Сила згази осећање  

Песма је начин живота 
Песма је дах осећања  
Песма је извор и ушће
У песми је уточиште

21. октобар 2015.

МИРИСИ ДЕТИЊСТВА

На ливади безбриге детињства               
Букти цика и граја дечија 
Бака златне кукурузе пече
На осмеху из црвеног жара
 
Ноге босе по ливади трче 
Чуди се црно око Шаруље 
Лено прежива и не хаје
За стрку дечије враголије 

Гаров лепи блиставе је длаке  
Око будно прати цике звуке
Ништа њему да промакне неће
И кад гладно меље коске слатке

Риђани роне ноздрве у зобнице
А беле овце и козе ћудљивице
Са брда лиснатог мекећу и блеје
Брсте из камена све сласно израсло

Миришу шљиве ‒ стабла отежала 
Дечије руке грле их жељама
Шљиве беру, маџарке узреле 
Слива им се слатки сок низ руке
   
Јабука зрела љутне се мало:
Хајде до мене ‒ сочна сам јако
Ноге босе грабе до крошње јабуке
И сви беру медене румене воћке

У стогу сложено сено дрема
Кише се плаши ‒ види да вреба
Зове: Одморите код мене мало ‒
Вирну сунце, на јастук ми пало      

Углас вичемо: Не, нећемо 
Ту се мишеви шепуре, сивци хитри 
Јер је наша лења црно - бела Мица
Одлучила да им буде другарица

Орах је старина озбиљна, мудра
Цику и грају са ливаде посматра
Осмехне се бором неприметно деци:
Лето пролази нам, весело потеци

Кукурузи печенци прсте опрље
Хитро се у сок млечни зарију зуби
И зацрне се брадице дечије 
Очи као зраке сунца ужагриле  
  
Бака црну мараму поправља
И посао нови драга рука има  
Меси хлеб да нахрани малишане
А ставља под сач и кртоле целе

Децу хране бакине руке вредне
Музе краве ‒ кофе пуне варенике 
Ништа слађе нема од пуне синије –         
Проје, пријеснаца, сира, кајмака

Петролејка жмири, ноћни је мир
У крилу баке сви ми скупили се
О животу давном да нам прича – 
Мази по коси радознале главе

Мирна је ноћ и петролејка гори
Баке наше крило меки јастук је
Грли главе плаве и гараве
Из ока јој сузе топле лију

Протекоше године ‒ кукуруза нема
Шљива модра тугује, гране јој суве
Јабука се румени, али срећна није 
А од ораха мудрог оста само пањ
             
Сећам се детињства  срећних мириса
Кришке хлеба домаћег с које цури мед 
Снела Белка јаје, пијем га још топло
Сад у срцу веје ‒ прошло је… прошло…      
    
Баке моје нема ‒ драго око снева     
Греје ми душу нежно на њу сећање  
Домаћи хлеб месим а у срцу сунце   
Милују ми косу бакине руке
              
Бајно је сећање на селу школски распуст 
Радост природе ‒ живота за дете градско 
И бетона сивило расцветају ми жарко  
Срећне мирисе душа удише и плеше
  
На балкону цвеће садим ‒ ливада је сунце јарко    
Драге давне сенке у зракама сунца заблеште 
И звучне слике села из даљине чујем дечије 
А дан зори ‒ недра ми своја раскрилио бела

Грлим дан и цвеће моје разнобојно мирисно
Ал' пожелим да сам Жар птица, да раширим крила 
И ливаде зреле среће мог детињства облетим 
Живе још у сећању и машти  ‒ живот ми греју 

20. октобар 2015.

МЕНЕ ЖИВОТА

Рапсодија мисли улицама сна тумара  
Угарке бивања заборављених џара 
Да угреје ледена осећања времена   
Јер живота годишња доба немају смена

Пролеће греје наде, смишља кораке плесне   
Лето загризе плодове зреле, горко сласне
Јесен миру слути, нове обуче хаљине
Зиме плех ноте воде одру живота сене

19. октобар 2015.

КАНЏА РАТА

Зграби на стихију сећање 
У крви изворе отвори 
У крви поноре отвори
Канџа крвава  
У срце заривена 
Копа немилосрдно 
Крв шикља 
Бол стеже 
Дамари вриште
Делићи искинути 
У чељуст времена теку
Халапљиво их она дроби
Ждере хладно и сласно
Живот дане лије
Бедем нада диже
Брану душа зида
За хук невида
Он стеже и рије
Суза га купа 
Не вида -
Умири   
Бол се грана 
И у мук слије

18. октобар 2015.

ВИР

Мом брату Тихомиру

У процепу тишине
Мисао гори нема
Громи срце
Уздах плаче
Рана пече 

Из вира грабим гласе
Душа понорно слути ‒ 
Младост је убијена 
Тишти, дрхти срце
Нада слути уморна 
Тешке ципеле дрвене

Мисао у вир пропада
Суза из мука капа
У рекама худим 
Младост је нестала 
Уздах је загрлио срце ‒
Зове изворе сећања 

У капима кристала   
Живота нижу се слике   
Ниска срце раздире
Брана ума је слаба
Уздах на уздах 
Крик неми слама

17. октобар 2015.

ПОСЛЕ 22 ГОДИНЕ

Мом брату Тихомиру

Урликну истина тамнице  
Сазнање је копље у срце
Зазвонило нестало време
Расекло је времена бреме  

Срце је крило црну слутњу 
И падало у болну зебњу   
Али истине звон ме слама 
Нестале су наде жељама  

Убише младог сокола 
Сурове игре престола
Рат поломи млада крила   
Драгуљу је нестало светла 

Мили брате, суза песму пише 
Сломљени струк невена мирише 
Лију по мени капи истине 
Мук их сатире у живе сене   
    
Изломљеним дахом дишем
Срећу из детињства зовем
Чува срце игре наше
Да утихне врисак душе

04.11.2014.

16. октобар 2015.

МИЛИ МОЈИ

Три сам беле птице                    
У црно перје увила  
Уздах је заробио срце  
Хучно ми тече река бола

Из уздаха се грана  
И река детињства срећна
Доноси дане разигране 
Сене певају насмејане 
             
На срећу сећање сине
Из вира суза истеклих
Не дам да на бисере кане
Река уздаха болних тамних

Водама сете лутам  
Водама среће лутам
Из лутања душе и певам  
Лутам и животу долутам

15. октобар 2015.

МИЛУЈЕШ

Гледам зену сјајну изломљену 
Свитац у ноћи мисао болну 
Из срца лије ‒ не вида рану 
Излива причу недоречену

Жеља душе немо спава          
Зена пуста осмех чува  
Сета жељу у срце затвори 
И у песмама свој бол умири       

У милим очима тамне зене   
Болне сене ‒ наде сатрвене 
Осмеха црно белог зене неме            
Слика је заробила срећно време     

14. октобар 2015.

ПОМИРЕЊЕ

У мимоходу црне и беле сене
Оплакују своје жеље остављене    
У реци живота сан хучно јеца  
Копни дах наде изгубљеног срца

Време је стало да дах сване
Да тама у светло утоне
Да суза у живот осване   
Да сломљени сан песму гране  

13. октобар 2015.

ДО ПРОЛЕЋА

У оку сунце зри ‒ 
Љубав срца ужари  
И пролеће гране

Киша утихне
Сунце извире 
Дуга се свије

Птице певају
Лептири лахоре
Извори жуборе

Дамари немири 
У жеље бујају  
До ушћа лудују

И зима стигне ‒
И у леду сунце гране ‒
Из љубави пролеће ниче

12. октобар 2015.

БЛЕСАК

У ветру врело пролеће
А жалосној врби 
Земљу љуби
Жуто лишће

У ветру врело пролеће
Врбино зелени лишће  
И жар пролетњи
Утапа у жар јесењи

11. октобар 2015.

ВОЛИ, НЕ ТРГУЈ

Извиру из младости жеље
Отварају у крви гејзире
Избијају у топоту срца
Сном те грле до врхунца

Врелином у мени запевај
Расанулој гнездо свиј птици 
Залепршала је крилима теби
Жуд пустињска отвара двери

Узбери лодове неме душе 
Замри у зову пути чедне 
Не броји трептаје жудне 
Трговац срцем све брише

10. октобар 2015.

РУДИ МИСАО

Израсла нада млада
Из кошуље од леда
Заспале очи ноћи
Угасле туге моћи 

Мисао руди сетна
Лута путања њена 
Небо гранала дира
Жеља медених хора
  
Тела звезда напила се  
И руке медене лепе се     
А ноћ испијају усне ‒
Сад мисли пламте пијане

9. октобар 2015.

ЖЕТВА

Из таме ти ока лед и жар    
У души ми ствара дар мар  
Из срца зову сјаје сете
Певају плешу искре лете
  
Крила шире сиве препелице 
Врцају мед вредне пчелице 
Уснама лизни трагове слатке
У поље надања улиј сне жарке   

Срећа немира и сјај надања   
Сеју у жеље из срца семења    
Искласају жито зраке  сунца 
Клас пада откосом жетеоца 

8. октобар 2015.

СЕМЕ СЛУТЊЕ

Оклоп сете расцепи
Извор у мисли успи  
Муљ времена спали
Слутња моја те моли
   
Постиди дах ледени   
У срце сунце удени
Нек' сету изгори време
Да клија пролећа семе 

Ниче из пепела нада 
И рану времена вида 
Душе замри ми сене   
И мир насели у мене

7. октобар 2015.

ИЗ ПЕПЕЛИШТА

Клија у жељу даљина
И птица заборава будна
Спуштених полети крила ‒
Дуга јој се у осмех свила

Тишину брише даљина 
Крик се распева времена 
И на сети исклија цвеће 
Буди се из сна пролеће
  
У души заставе вијоре     
И сете лутање понире ‒
Слобода је гранула среће  
Зелено дошло је пролеће  
  
Мирисава башта зрела
Бојама грли израсла ‒
Сок плодова младих лута 
И жеђ се рађа пепелишта 

Кап сочна залута врела    
И птица развија крила 
А сета је кључ бацила
У вир пијани пепела 

6. октобар 2015.

ТЕЧЕ ВИНО

Жеља се уплела 
У игру лептира
Крхка прше крила 
Дрхте боје немира

Жеља узбуни тишину 
Ноћи у сунце се боје  
И мук у пој се вину
Снагу песма угреје

Пој у живот вино лије
У црвено га обоје
Душа белег сакрије
А песма га завије

Живота уздахе
Жеља из вина  вара    
И немире плахе  
У смех претвара

5. октобар 2015.

ЕХО

И кад нас не буде више  
Ослушкуј ме:
У цвркуту птице
У цветању  цвета
У шуму лиски са дрвећа
У ветра фијуку
У кише  пљуску
У варовитом плесу живота
У осмеху сунца  
У сузама облака 
У дрхтању времена

Свуда ме тражи  
Загрли ме сећањем 
Да се будим поред тебе 
Да смех и сузе осетим
Живе снове сниваћу
Грејаће ме увек очи твоје    
А нас грејаће сећање моје

4. октобар 2015.

НОЋ БЕРЕ СЕНЕ

Тамне гране ноћ вијори
Усахли горе прозори 
Младе мисли буде сене  
Да све жеље поцрвене  

Тишину дана ноћ бере
Снови у прозору горе
Тамне гране залутају
Тајну моју излистају

У ноћи притајене   
Горе сене медене
Узаврели дах бере  
Слатке лиске до зоре

3. октобар 2015.

ТАЈНЕ

У моје срце пролеће
Из твог ми ока долеће
Маслачак прхну пахуље
Уздаси постају жеље

Жаморе немири ‒ поцрвене
Сене утихнуле  горе зене
Наде завриштале притајене
Жеље измилеше утајене

2. октобар 2015.

НЕПОСЛУХ

Мисли уздрхтале 
Жеље запљуснуле
Навика кроти их општа
Да слушају неће ништа

Потрче, беже, лумпују 
Гнезде у твом се наручју
Извијају покрете мазне
Да утоле године гладне  

Жеље разбуђене уздрхтале 
У наручју твом се расплесале
По такту врелог играју срца
И страсно плешу до врхунца

1. октобар 2015.

НЕЗАБОРАВ

Сама 
Ноћ 
Тишина
Светла града
Песме твоје
Сузе сећања
Сузе живота
Душа твојој хрли 
Немир у мој мир си унео
Птице уснуле пробудио

Полетеле 
Лете
Ако је живот један трен
Желим овог трена 
Да осетим све   
Да прах те се мој сећа   
Да потражим те
У животу следећем
Облик у којем будеш  
Моја ће душа препознати

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић