Перо
му не спава.
Снови
и јава,
свила
и станац,
белац
и вранац,
несанице кроте.
Душа
се ковитла
као
бескрила птица
Мисли
у виру
жедни
дух испија.
Предаје перу пламен
за вечни помен.
за вечни помен.
Реч
као на клавиру
реквијем
развија.
Песник
не умире –
поносни
стуб бивства
увире
у време.
У
космичкој тајни
песме
му остају.
Трајни
су записи,
вечни
у светлости.
Човек
или песник?
Перо
је траг у времену!
Песник
је вечник!
11.
март 2018.