22. мај 2019.

МОСТАРСКЕ СЛИКЕ

Мостар је остао у капљи сузе –
Неретва ледна кад у вир граби
Термометар на 50 степени
На зиду поред апотеке
На стопалима катран Мусале
Игранке у сали „Абрашевић“
И у башти хотела „Мостар“

Дружења у „Неретви“, „Бристолу“, „Ружи“
Корзо од „Јагњета“ до „Бање“ –
Нови на Лењиновом шеталишту
И Гимназија „Алекса Шантић“
Сада „Доминик Мандић“
Парк, љуљашке, песак, тобоган
Остао је мајстора Хајрудуна мост
Срушен 1993. нови завршен 2004.

Кроз сећање пролазе –
Ашчинице Кујунџилука
Стари мајстори, ретки занати
Скокови са Старог
Сликари поред Неретве
Омиљени вајар Миливоје Бокић
Кућа Алексе Шантића
„Пећина“, Рондо, Партизанско гробље
Ћудљиве мостарске кише
И оне распеване Мише Марића

Један човек и "Мостарске кише" Пере Зупца
И јулски дан – кишни, кишни...

Враголије од јутра до акшама 

На Циму брање шипака
Љубичица и висибаба
Првомајски роштиљ на Буни
Прве трешње и први пољупци
Са Вележовог стадиона чујем –
„Напред Рођени“ –
Јарани скачу, вичу, вичу...

Нижу се, играју слике –
Велике пијаце изнад бесне Неретве
Смарагдно зелене, понекад земљане
Жагор тепе и дрвено магаре
Студентске игранке у „Индексу“
За асталом скупљени, згурени
Млади, насмејани и распевани
Сунцем прве ватре грејани

Дочекујемо зоре
Уз вицеве и истините приче
О мостарским лискама
Испитима, професорима...

Генерација моја је расута
На све четири стране света
Остале су стопе на калдрми
Отисак срца у ветру и бехару –
Сећања радости младости
Увија душу у облак сунца

Неки нови клинци пију сада
Сунце и ћуди Мостара –
Нек живе – нек не ратују!
Нек се воле! Само нек се воле!

17. мај 2019.

ПЛАМЕНА

William Whitaker
Кад загрми ноћ у мени
А усне од сијерка горке
И руке од чичака болне
Потечем у сновиђење

Као змијски цар вијугам 
У кошуљици звезданој
И пламену снагу трошим
Да се не скаменим

Увучем се у кору јаблана
Да небо дирнем само трен
Летим слободно кȏ птица
У васељени дишем

Бели и црвени снови 
Растворе ноћ у мени
Звездана река набуја  
После ме боли и молим

Светлуцају слане капље
Смерне крепе, бол утаже –
Зора ми дању кошуљу обуче
По њој пршти  град – чело туче.

2. фебруар 2018.  

24. април 2019.

ИЗА ЛИНИЈЕ

 Freydoon Rassouli
Заборави крин
Згужваних латица
Из камена израстао

Заборави заносну
У версе утиснуту
Страст јужњачку

Заборави песму
Из нечуја израслу
Понорнице жубор
 
Заборави душу
Светлу окренуту  
Снажни сунцокрет

Кад видиш блесак
И сенке иза линије
Знај! – Ту те чекам!

25. октобар 2018.

22. април 2019.

СУШТАСТВЕНО

Јован Поповић-Дете са јагњетом
Зарони у вреву видљивог
Пронађи Светло чулима
Жеђ угаси Истином
Живот је трептај
У артеријама
Невидљиве
Загонетке
Времена 

Апсолут
Сушти
Храм
Сија.

22. април 2019.

24. март 2019.

У ЗРЦАЛУ ИСТОРИЈЕ

Оља Ивањицки
24. март 1999.

У Милосрдног Анђела
Скривен
Покренуо се несој
Бесловесно

Звук, прасак
Самовољни лет
Хучи небо, земља гори
Циљ је: човек, дете, пас
Птица, мост, црква...
Сваки покрет –
Све што има срце и част

Касетне бомбе прскају
Уранијумом хране
Утуле светло и смех
У тамник затиру
Земљу и народ

У зрцалу историје
Неопрост је 
Безочност 
Срам и суровост
За памћење!

24. март 2019.

20. март 2019.

СКАДАРЛИЈСКА НОЋ

Силва Вујовић
Вековне облутке
Преливају сенке –
Скадарлијска ноћ
Будна је, бурна

Шешир на столу
Виолина цвили –
Песнику нектар
Крчмарица точи
  
Топи животока усуде –  
Лице му заре звездице
А месечево млеко
У несан лије

Чаше се празне
Перо се оштри –
Салвете исписане
Вином преливене

Тихо виолино –
Видиш да мутне
Сенке песнику 
Играју у оку

Пусти га да снева
До следеће ноћи ‒
Фењери гасну
Зора руди.

19. март 2019.

ВИНСКА ИСТИНА

Dario Campanile
У виногорју узрела свила –
Сунашца бела, сунашца црна
Кљуцају птице и крила вину
Тону у небне залуте орна.

Вино заигра – скаске испева
Сијају лица кȏ звездa плодна
Дионис пева док дуга сева
А у њој расте љубав пелудна.

Божански буке капљица вина
Помами чула – успламте птице
Расте и буја виска истина.
 
Загреје срца – пламти света кап
Сија у оку – прште севнице –
Слави дитирамб – пијмо наискап!

29. октобар 2018.

04. март 2019.

ПРИЈАТЕЉУ

Слободан Пауновић
Зорану Ранковићу

Наш маестро Зоран – уметник ванредан     
Основао школу – учи ђаке предан
Певају, играју и нижу медаље –
Професору понос да настави даље.  
                                                                         
Зоран је пријатељ врлим поетама –
Моћни тенор његов песме тон прелама
До висине небне – урами стихове
Сликама, музиком – вине Плаве снове.    

Неће за труд пару – не тражи ни хвала:
Поздрав пријатељу – песма ме позвала –
Каже јасно, гласно и наставља даље –
Сваком радост руди кад дарове шаље. 

Стотине линкова – сатница је бројна
Дар нам је Човека – уметника смерна 
Својим успесима никад се не хвали –
Сакупљена класја високи су вали

Победни пехари вредни спомињања. 
Кȏ чудесне звезде расипа он знања – 
Стихом и сликама кад заплешу ноте
Потпури за Плаве снова оваплоте.

25. децембар 2018.

02. март 2019.

ЗАДУШНИЦЕ

Омер Бербер
Тишину свету
Над могилом
Резбари мисао
Руже ничу
Беле, црвене, црне
У једро мирис продире
Вртложи, буја
Судбински мурал
Бриди у оку
Калифонија буја
Из светлости струји
Дланови се љубе
Мир се у души из
Свевишњег ока рађа.

2. март 2019.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић