04. август 2019.

СТРИЖЕНА

Љиљана Антић Либра
У оку врана – црн јој цео свет 
и сипа све што зре у стрњике.
Језик јој зујни жалопојни цвет,
а кад запени лавље је рике.

Из ока вреба тканица кљуна,
кукуту сеје – направи врежу.
Невидна расте отровна круна,
безвидни паук ту сплео мрежу.

Зрели гроздови рујних капљица
светлуцави су кȏ свици пали –
истине беле без кошуљица.

Вијуга зуј пут – босиљ-коприве.
Камену ружу плодовно зали!
Дивљи у касу стрижене гриве!

02. август 2019.

ШУМ ЈАСИКЕ

Милена Павловић Барили
Шум јасике зове из земље предака.
Титрају имена у зрцалу рата,
у даљини тече чемерница река
и точи ми отров палацање сата.

Туче празно, реско, ударање клатна,
буди мук тамнице – сломљене младице.
Лелујају сене – поноришта ратна,
вране и славуји – загрљене птице.

Нанизани часи – число* и прашина.
Раскрилила суза зарђала лисја,
чегрт прапораца, шуштање тишина.

Хладне су и мудре праскозорне росе.
Расточише гајтан који месец осја –
шум јасике копни низ казаљке босе. 

*число – број

15. јул 2019.

МУДРОСТ

Љиљана Антић Либра
Оснеженој коси
облачне су мисли –
у оку жарнице,
у срцу злосутница
громогласно ћути.
                                                                  
На усни је славуј –
облаке у паучину
заплиће.

Мудрост је извор
питомог бистрог
жубора времена.

22. мај 2019.

МОСТАРСКЕ СЛИКЕ

Мостар је остао у капљи сузе –
Неретва ледна кад у вир граби
Термометар на 50 степени
На зиду поред апотеке
На стопалима катран Мусале
Игранке у сали „Абрашевић“
И у башти хотела „Мостар“

Дружења у „Неретви“, „Бристолу“, „Ружи“
Корзо од „Јагњета“ до „Бање“ –
Нови на Лењиновом шеталишту
И Гимназија „Алекса Шантић“
Сада „Доминик Мандић“
Парк, љуљашке, песак, тобоган
Остао је мајстора Хајрудуна мост
Срушен 1993. нови завршен 2004.

Кроз сећање пролазе –
Ашчинице Кујунџилука
Стари мајстори, ретки занати
Скокови са Старог
Сликари поред Неретве
Омиљени вајар Миливоје Бокић
Кућа Алексе Шантића
„Пећина“, Рондо, Партизанско гробље
Ћудљиве мостарске кише
И оне распеване Мише Марића

Један човек и "Мостарске кише" Пере Зупца
И јулски дан – кишни, кишни...

Враголије од јутра до акшама 

На Циму брање шипака
Љубичица и висибаба
Првомајски роштиљ на Буни
Прве трешње и први пољупци
Са Вележовог стадиона чујем –
„Напред Рођени“ –
Јарани скачу, вичу, вичу...

Нижу се, играју слике –
Велике пијаце изнад бесне Неретве
Смарагдно зелене, понекад земљане
Жагор тепе и дрвено магаре
Студентске игранке у „Индексу“
За асталом скупљени, згурени
Млади, насмејани и распевани
Сунцем прве ватре грејани

Дочекујемо зоре
Уз вицеве и истините приче
О мостарским лискама
Испитима, професорима...

Генерација моја је расута
На све четири стране света
Остале су стопе на калдрми
Отисак срца у ветру и бехару –
Сећања радости младости
Увија душу у облак сунца

Неки нови клинци пију сада
Сунце и ћуди Мостара –
Нек живе – нек не ратују!
Нек се воле! Само нек се воле!

17. мај 2019.

ПЛАМЕНА

William Whitaker
Кад загрми ноћ у мени,
усне од кукоља горке,
руке од чичака болне,
потечем у сновиђење.

Као змијски цар вијугам 
у кошуљици звезданој,
пламену снагу трошим
да се не скаменим.

Загрлим стабло јаблана,
плаве дубине досежем,
летим слободно – птица сам
и у васељени дишем.

Бели и црвени снови 
растворе ноћ у мени.
Звездано ткање набуја.
Зора сиву кошуљу тка.

2. фебруар 2018.  

24. април 2019.

ИЗА ЛИНИЈЕ

 Freydoon Rassouli
Не бери крин
латица белих,
из камена израстао.

Не дирај заносне
у версе утиснуте
страсти јужњачке.

Не слушај песме
из нечуја израсле 
понорнице жубор.
 
Кад се душа преда
Светлости 
милости истине

и потечеш у Тајанство  
у бескрајне дубине, 
разговор душа,

неисказиво озарје срца,
и твоја кап радосна разлучи
чисте Љубве реч  чекам те!

25. октобар 2018.

22. април 2019.

СУШТАСТВЕНО

Јован Поповић-Дете са јагњетом
Зарони у видљивог вреву,
у тишини отрезни слух,
срце отвори за 

благодатну Светлост.

Живот је трептај
у бескрају суштаства,

жишка 
у вечности васељене.

22. април 2019.

24. март 2019.

У ЗРЦАЛУ ИСТОРИЈЕ

Оља Ивањицки
24. март 1999.

У Милосрдног анђела
скривен
покренуо се несој
бесловесно.

Звук, прасак, самовољни лет,
хучи небо, земља гори,
циљ је: човек, дете, пас,
птица, мост, црква...
сваки покрет –
све што има срце и част.

Касетне бомбе прскају,
уранијумом хране,
утуле светло и смех,
у тамник затиру земљу и народ 
и чине невиђен грех.

У зрцалу историје
неопрост је 
безочност, 
срам и суровост
за памћење!

24. март 2019.

20. март 2019.

СКАДАРЛИЈСКА НОЋ

Силва Вујовић
Вековне облутке
преливају сенке.
Скадарлијска ноћ
будна је, бурна.

Шешир на столу,
виолина цвили.
Песнику нектар
крчмарица точи.
  
Топи животока усуде,  
лице му заре звездице,
а месечево млеко
у несан лије

Чаше се празне,
перо се оштри,
салвете исписане
вином преливене.

Тихо виолино!
Видиш да мутне
сенке песнику 
играју у оку.

Пусти га да снева
до следеће ноћи.
Фењери гасну!
Зора руди!

19. март 2019.

ВИНСКА ИСТИНА

Dario Campanile
У виногорју узрела свила 
бела и црна сунашца сладна,
Кљуцају птице и шире крила,
тоне у коло душа им жедна.

Вино заигра – скаске испева,
сјаје се пера кȏ класја плодна.
Дионис пева и дуга сева 
боји је моћ из чокоћа родна.

Божански буке нектара прија,
помами чула – успламте птице.
Виска истина пенуша, буја
 
и пали срца питка света кап.
Магли се поглед прште севнице!
Врисну дитирамб – пију наискап!

29. октобар 2018.

04. март 2019.

ПРИЈАТЕЉУ

Слободан Пауновић
Зорану Ранковићу

Наш маестро Зоран – уметник ванредан     
Основао школу – учи ђаке предан
Певају, играју и нижу медаље –
Професору понос да настави даље.  
                                                                         
Зоран је пријатељ врлим поетама –
Моћни тенор његов песме тон прелама
До висине небне – урами стихове
Сликама, музиком – вине Плаве снове.    

Неће за труд пару – не тражи ни хвала:
Поздрав пријатељу – песма ме позвала –
Каже јасно, гласно и наставља даље –
Сваком радост руди кад дарове шаље. 

Стотине линкова – сатница је бројна
Дар нам је Човека – уметника смерна 
Својим успесима никад се не хвали –
Сакупљена класја високи су вали

Победни пехари вредни спомињања. 
Кȏ чудесне звезде расипа он знања – 
Стихом и сликама кад заплешу ноте
Потпури за Плаве снова оваплоте.

25. децембар 2018.

02. март 2019.

ЗАДУШНИЦЕ

Омер Бербер
Тишину свету
над могилом
резбари мисао.
Руже ничу 
беле, црвене, црне.
У једро мирис продире,
вртложи, буја.
Судбински мурал
бриди у оку.
Калифонија буја 
из светлости струји.
Дланови се љубе.
Мир се у души из
Свевишњег ока рађа.

2. март 2019.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић