ПЛАМЕНА

William Whitaker

Кад загрми ноћ у мени,

усне од кукоља горке,

руке од чичака болне,

потечем у сновиђење.

Као змијски цар вијугам 
у кошуљици звезданој,

пламену снагу трошим

да се не скаменим.

Загрлим стабло јаблана,

плаве дубине досежем,

летим слободно – птица сам,

у васељени дишем.

Бели и црвени снови 
растворе ноћ у мени,

Звездано ткање набуја!

Зора сиву кошуљу тка!

2. фебруар 2018.