30. август 2017.

ЗЕЛЕНО

Зелено око поноћно прену
босиљне руке што видати зна.
Славујски пој је сунце семену
које у мени спава кô казна.

Зелене капи реке планинске 
напојиле су лутање зена.  
Нечујни ехо свица су ниске,
заспала лира – ватра путена.

Зелено је  моћ, рујне воћке слад.
Магија речи, инструмент рајски, 
буде у мени ехо румен млад!

И лети душа у чулни свемир.
Даљине моћни пун зденац горски
кроти усамљен светлаца немир!

29. август 2017.

МИЛУЈ

Милуј ме, милуј и страсти буди
да тонем снена у даље чарне.
Распупала срж гладне је ћуди,
вир ћe те гутат, мађије јарне.

Миришеш жудно и ваздух игра,
свијају се у један дах била.
Смеше се звезде, врти се чигра,
топоће нам крв, чара нас чила.
 
Капље по пути говор нечуја.
Цртам ти речи на ушне ресе  
плаве нас трнци, тон расте, буја.

Шкољка у углу шумове пије.
Ноћу ти пева и пој донесе 
мађије моје од сна нежније.

28. август 2017.

НЕСАНИЦА

Ноћ,
немир,
несаница,
самује птица,
соли рубни зид.
Прошлост испија.
Светлаци вртложе,
певају прозбу тиху,
печатима у времену
у шкољкама скрити.    
Змај зграбио одсјаје
и покрао житиште,
срећно и полетно
неизрасло семе.
Звонке слике 
дању и ноћу
неуморно
свицима 
шкропи 
сабира 
срчу.

28. август 2017. 

24. август 2017.

КЉУЦА

Мук
кљуца
сушна зрна,
трепете сенки
заруделог сунца,
поломљених влати. 
Пепелни, безоки лет
мисли, злокобно сеје.
Суза на стаклу клија,
мајска коб боји црно
и доноси и разноси
жеравице и угарке
жедним грудима,
и капље пусти
бесмисла пут
џелата рата,
младости
нестале
у огњу.
Мук!

24. август 2017.

20. август 2017.

ЧУЛНИ ПИР

Dorina Costras
Украшћу крила соколици,
звезде ока пратити
и на груди ти
слетети.

Упићу мудрост сове,
да мисли ти горке
и сањалице
мирим.

Посејаћу семе невена,
да развијорим ти
сузни осмех
и руке.

Пронаћи ћу тебе у теби
и нечујем мачјим
миловати
жеље.

Додире нећеш осетити,
само перушке чар
и страствено
срце.

Волећеш вировити мој
чежљиве душе пој
и чулни пир
жене.

20. август 2017.

19. август 2017.

ЗАХТЕВ

Подижу љиљани свој снени врат бели,
пробуђене латице страсне тишине,
у крв су уткани и још нису свели
и заносна песма медоносна лине.

Шуштаво гранало пали се иверје,
а уз мирис смоле плешу и побесне
чежње наше тајне – нота им безмерје
потече у зденац и олујно врисне.

Ветар ври јужњачки, све на море мири
док се наше пути вртложе, стапају.
Ал' играш себично, жеље ми не смири!

У бесној нам борби све звезде нестају!
Урликну вучица – беле јој се зуби!
За грло те граби и зубима љуби!

18. август 2017.

ВРТЕШКА

Отвара стазу незаборава
ноћ хладна светлуцава.
Ври сива вртешка ока
са звездама засута.

Не дам! А нешто ме вуче!   
Не! Немојте тим путем!
Скиталице лептири
не слушају памет!

О Боже, шта ли сам ноћас!
Млада или стасала сена?
Разбехарала трешња
ил сан годова пун?

Где ли сам? Шта ли сам?
Нема, сама и склупчана.
Цакло ока или камена
бора међу обрвама?

Сланим змијама заробљене
зорно лете сунчане сенке.
Играју, певају загрљене.
Горе свици, свањава!

У ноћи хладној светлуцавој
бије се битка ума и срца.
У сенама ври. Штит је
у бразди бесмисла!

18. август 2017.

17. август 2017.

МОМЧИЛУ НАСТАСИЈЕВИЋУ

Завапим,
а
л’ извије се глас.
Милогласан је негде на звезди спас,
што болни певач промуцах овде доле. 

    Момчило Настасијевић  Госпи

Кô шкољке бисернице шуме
Кругови лирски и мистиком
Зачарају мисли а дух хране
Тајновита бујна таласања
У злаћане, заумне зоне
Ехо стихова досеже
Заигра куцавица
Миришу боје
Од жуди
Наге 

Звук језиком народним ткан
Тајанствено кô икона умили
Моћне метафорe трн и цвет
Из језгра древна поленом
Посипа мисли и рађају
Праисконска чувства
Плину етерично
Постања чари
И узнесу
Биће

2017.

05. август 2017.

ИШЧУПАН ИЗ КОРЕНА

Црни вео је прекрио
Цвет, камен, земљу, небо 
У човеку грч. Вриште слике! 

Птичја елегија 
Из крошње трешње 
И на деблу урезанa имена

Траг су да
У ветар се претвара 
Ишчупано биће из корена

И принесено на
Нечастиву трпезу 
Пита се зашто, куда, како?

Као див гази
Скамењена лица
Снежних мисли. Главу диже!

Темељ је, зна
Тићима у наручју
И горком кораку старих

Напред иде
У магли му правац 
Прате га сене остављене

Од истине
Тешке су песнице
А камене стопе пружа

Бисере ствара
У грудној шкољци
Од каменчића са лица

Вера га води! 
Блиста у сузи!
И оку Милостивог!  

5. август 2017.

04. август 2017.

ВИРНА

Неретва вирна престала је тећи
Кад бачен је у њу прстен и поглед   
A неречених болни грч речи
Зачарао је сунце, клесао лед.  

Над судбином се руке згрчиле
Добује одјек кише у загрљају
А срси од урлика душе миле
По телу тамног ока муње рију.

Ледене руке још осећам, мрве
А љута немост разговетна силна
Немилосно урличе, речи врве
Модра ми од еха мис'о болна

И плави ме из ока слана свила
Укроћена сам у јулском дану
А покорна ћуд ми у гар скупила
Прах љубави, судбину неписану.

На уснама од пољупца згариште!
Жудим да знам да ли дишем у теби?
Како ти душа пије капље маште?
Да ли избледела сам већ у теби?

24. јул 2017.

03. август 2017.

ЧАРОЛИЈА

Anna Razumovskaya
Обавићу те сунчаним влатима
и посути чаробним прахом,
узети за руку, наредити:
Пођи са мном!
Затвори очи, залутај
у лета мог талас. Стегни ме
снажно за прсте, и око струка
док ритам ври крви невидљиви.
Стопићемо снохватице наше,
слутим мисао: Врати ме!
Али немој, опусти се,
вратићеш се
(ако будеш желео)
слободан као лептир,
бодар и занесен звездама
бистрим од сања остварених.
Брусити осећањем желим тихо
твоје хриди и после чари
слада месечевог вина
тонућемо пјано
у плес капи истине,
жудне румене рукавце,
вајати ружу. Увенути неће!
Горећемо, и у мирису трајати!

3. август 2017.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић