да тонем снена у даље
чарне –
распупала срж гладне је
ћуди,
вир ћe те гутат, мађије
јарне.
Миришеш жудно и ваздух
игра,
свијају се у један дах била –
смеше се звезде, врти
се чигра,
топоће нам крв, чара нас чила.
Капље по пути говор
нечуја
и чарлијање на ушне
ресе –
плаве нас трнци и пламен буја.
Шкољка у углу шумове
пије –
ноћу ти пева – песма донесе
мађије моје од сна
нежније.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!