30. мај 2016.

ХЕРОЈИ

У кориту времена     
Сене проноси
Река живота  

Хероји историје  
Темељ су узлета  
Дубока је то река  

Кораци долазе нови
Бдију светле сене 
У живот уткане.  

26. мај 2016.

АЛА РАТ

Лажна реч из похлепе сија   
Превари народ илузија   
Стижу облаци у црнини        
Нестају сунца у нигдини   
    
И заледи зима пролеће       
Трне све што живот покреће       
Ала стоглава вир ада је
Бистре мисли трује, не хаје   

Разјапила неман чељусти
Отров лије, народу злости
Грло стеже ума бистрину 
Животи тону у тамнину  

Али добро је видра хитра  
Отров плави, остаје бистра 
На обалу граби камену     
Клија и у ратном времену

Зло пије прах испод камена      
А мрести сунца слога зена        
Из тамнине живот развија –
Наивност је плам илузија! 

22. мај 2016.

ОБЕЋАНА

У дугој сатенској хаљини жена
корача преко ћилима црвеног,
покрива јој бела гола рамена
коса у коврџама сјаја црног.

Прати стар човек тело вито сочно
док ври музика – свадбена чигра,
и насмејана гомила бучно
уз хармонику обесно игра.

У грлу жена славује мртве
у осмехе од сватова скрива,            
човек оком пије крепост жртве  
у срцу му жив славуј пребива.

Прстен он ставља на бело снопље,
свезани су уз сјај и параду,  
срећа је у оку – у грлу копље 
купује старац обећану младу. 

21. мај 2016.

СЕНКЕ У НОЋИ

У овој тихој ноћи  
Наше очи
Говоре   

Лептири лете
Бујају мисли
Немирно

У грабљиве руке
Жеље се сплеле
Хрле 

Две сенке у ноћи 
Таму дана гасе 
Пламте.

19. мај 2016.

ЛАЖНОГЛАСЈА

На лицу им сунца блесак,
у погледу тамни облак,  
змијска шара је кошуља,  
а усне пчелиња капља.

За карневал су обучени!
Шаренa су лаж, неискрени!   
Одело им је широко,   
ал' не скрива гнездо змијско!  

Лаж у оку је истина,    
отровна и јасна, зимна.
Усне се лисичје смеју   
и студене речи веју.

Беже, светли пут наћи ће  
јер лажима поруше куће.   
Да се видају смиље беру!
Из лажногласја извиру!

17. мај 2016.

У МЕНИ

Карусел је у срцу шарени
Разиграни дани испијени
Животни ток, вртешка без трона
Надметање пада и успона   
  
Гугутка пева, крила развија
Мачка вреба уз ноге се свија
Мудра опрезна и оком сева  
Док бела птица весела пева     

А верно гледа бунтовни вучјак    
Сјајни му зуби, у зени курјак
Дозволу тражи да јуриша сам
Да изгризе лаж, црног јарма ам

Гугутка гуче нота безмерје
Победно пева бели се перје –
Гугутка, мачка, вучјак – у мени
Вечито вију барјак борбени.

15. мај 2016.

ПОД КАПЦИМА

Огрнула сам се у сећање,
моја душа те песмама мије,  
од неузрелог грожђа за брање    
вино пијем, из таме ми лије.   

Сипа опојно пиће сећање, 
чежња ме граби, чврсне загрљај,       
а под капцима играју сање 
на очи црног дијаманта сјај.

Из тамног ока сјаје тишине,  
а погледа су мој грех питања             
и сузни блесак ледене тмине
  
врисак је неми распетих сања.
Док несни пију из душе бреме 
тече у луку земљану време. 

14. мај 2016.

ЧЕЖЊА

Био си ми мирис
макова опојних
и класја узрела,
рујне зоре сунце,  

а ја теби песма
гугутке стидљиве     
у шаптавом пролећу 
срећне, заљубљене.

Сада си чежња
птице без крила
и лет у дане кад 
пролеће је певало.
  
Памтим наша свитања,
свилене власи косе
у разиграним прстима
и милог ти ока блесак.

У крви ми течеш
у либро утиснут,
на длану си печат, 
тајно сунце и суза!

13. мај 2016.

СПОМЕНАК

Била сам несан      
од звезда саткан,

сунце и топла киша,
дугине боје душа,

венац плавог цвета 
око твога врата,

лоза твоја рука  
око мога струка.

Био си песма,
ја твоја дама,

а сад сам сан
од сећања ткан! 

11. мај 2016.

ЛЕДЕНА

Ока ти сјај ‒ музика тија
на уснама ми осмех свија

и сплела је вртлоге трена
жеља смерна, а румена.  

Док броде жуди по мору   
поглед лута ка обзору  

јер у срцу љубав ћути 
из ока лед њен наслути! 

04. мај 2016.

ПРОЛЕЋЕ

Загрли сунце свет у пролећу   
Цвркућу птице, радосне лећу  
Гласи се оре и зрију среће    
Живот у осмех отка пролеће   
    
Цвета цвеће, ври од песме птица 
Шири се ружа огњена сунца      
И класје греје ‒ у пољу зрене 
Пролетње зрење човека прене    

Топлина сунца све људе греје   
Срца се стопе – љубав се сеје
Лед се топи, ври, сја око, лице
Пева природа – лете селице.  

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић