Огрнула сам се у сећање,
моја душа те песмама мије,
од неузрелог грожђа за брање
вино пијем, из таме ми лије.
Сипа опојно пиће сећање,
чежња ме граби, чврсне загрљај,
а под капцима играју сање
на очи црног дијаманта сјај.
Из тамног ока сјаје тишине,
а погледа су мој грех питања
и сузни блесак ледене тмине
врисак је неми распетих сања.
Док несни пију из душе бреме
тече у луку земљану време.
dobila si mejl , ne mogu da dodjem do tebe
ОдговориИзбриши