16. фебруар 2017.
5. фебруар 2017.
ОБЕЋАНА ОБЕЋАВА СЕБИ
блеском из ока отерам злости
и газим главе, језике змија –
разјапљене ме гризу чељусти.
Нека ме једу – жива умрећу,
играчка нећу бит лудом свету,
док не побегнем смирит се нећу –
ране не бројим, судбину клету.
Богато живим, проклињем зору,
мрвице свежег презирем хлеба,
сакривам се у бајату кору –
нисам играчка, нежност ми треба.
Испијена је чаша весеља
за шаренише, врпце и трице,
у камену је моја постеља –
побећи ћу из ове леднице!
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!
Унапред хвала,
Споменка Денда Хамовић