16. фебруар 2017.

ВЕРА НАДА

Са слике ме гледа
нада из погледа,

од свитаца мутна,  
мирна и плаветна.

У коси су витице,
с грожђем плетенице

и лоза винова
и ореол снова.

Са платна милује
и душу смирује!  

5. фебруар 2017.

ОБЕЋАНА ОБЕЋАВА СЕБИ

Светло мог пута у тами сам ја,
блеском из ока отерам злости
и газим главе, језике змија 
разјапљене ме гризу чељусти.  

Нека ме једу – жива умрећу,
играчка нећу бит лудом свету,
док не побегнем смирит се нећу 
ране не бројим, судбину клету.

Богато живим, проклињем зору,
мрвице свежег презирем хлеба,
сакривам се у бајату кору 
нисам играчка, нежност ми треба.

Испијена је чаша весеља
за шаренише, врпце и трице,
у камену је моја постеља 
побећи ћу из ове леднице!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић