5. фебруар 2017.

ОБЕЋАНА ОБЕЋАВА СЕБИ

Светло мог пута у тами сам ја,
блеском из ока отерам злости
и газим главе, језике змија 
разјапљене ме гризу чељусти.  

Нека ме једу – жива умрећу,
играчка нећу бит лудом свету,
док не побегнем смирит се нећу 
ране не бројим, судбину клету.

Богато живим, проклињем зору,
мрвице свежег презирем хлеба,
сакривам се у бајату кору 
нисам играчка, нежност ми треба.

Испијена је чаша весеља
за шаренише, врпце и трице,
у камену је моја постеља 
побећи ћу из ове леднице!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић