18. октобар 2018.

БУДИМО ЉУДИ – ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Иван Вања Милановић-Патријарх Павле
Полако у плићак Пацифика загази
Погледа у небо – дуго и молитвено
Па два бела облутка из бистрине узе    
Пољуби их, стави у џеп и прекрсти се
  
Тај човек, мали растомгоростасне снаге  
Један је од нас – стамен, све надрастао нас
Духовношћу, смерношћу и благодарношћу
Душу блажи тихом речи – кȏ тамјан лечи –

Гојко Стојчевић, на Усековање рођен – 
Васпитач, вероучитељ, монах, владика 
На трону Светог Саве устоличен као
Четрдесет и четврти српски Патријарх

По апостолу Павлу добио је име –    
Са његовим смислом стопљен – мали пред Богом
Велики у бивству – у Светлости је вечан
Мисионарством жедне и гладне целио

Занате знао, стварао – и резбарио –  
Наравствен, благоразуман – сушта саборност
Символ вере и словљен: „Светац који хода“
Здравља је крхког био – исцелив'о га Бог  

„Будимо људи, увек и свуда“ – завешта
Његова Светост свом роду и народима –  
Патријарха Павла верници молитвама
Испратише у вечност –  пред претке у Светлост.

11. март 2018.

ПЕСНИК ЈЕ ВЕЧНИК


Перо му не спава 
Белац и вранац
Снови и јава
Свила и станац
Кроте несанице 
Кад се душа ковитла
Као бескрила птица
И преда перу сете  

А мисли у виру
Жедни дух испија 
Реч кȏ на клавиру   
Реквијем развија
За вечни спомен
Песник не умире 
Стуб живота дични
Увире у време

Кад га не читају
У космичкој тајни
Песме му остају 
Трајни су записи
Вечни у светлости 
Човек или песник?
Перо је траг јасни?
Песник је вечник!

Једном песник  
Увек песник!

11. март 2018.

23. фебруар 2018.

ЈУТРО

Горчину буђења
Слутња стихије прене
Рујнобојне бледе искре 
Слап у мени бук стишава 
А слике лете кȏ ореол 
Слажу се у ризницу душе –
Богатство у сиромаштву спи.

Јутро је сјаја зимовита
А у саћу пролеће плаче
Пуно пупољака сувих
Пуно сања и сећања
Пуно рађања и умирања
Пуно мене које нема више –
Израња сунце тихо разборито.

23. фебруар 2018.

22. фебруар 2018.

СПЛЕТЕНИ

У колоплесу
Шапата ватре
Гримизни талас
Медоносних лати
Небесна милотона 
Кроз пути сплетене
Светлосне мистичне
Сунчице су сладосне.

22. фебруар 2018.

12. фебруар 2018.

СТРАСТ

Лептири крила
У оку шире
Слећу на длан
Гладан

Лахорење
Разгори жар
У грудима  
Срећни мру.

12. фебруар 2018.

10. фебруар 2018.

МОЛИМ ЗА ПРАВДУ

Са сенима бдим, а немир испија
Пехар горки и свеће прислужи
А блесак њихов ми врисак повија
Крваве реке – плави и растужи.

Рат ми однесе миле – тебе брате
Од сурих прича мати нам уснула
И отац заспа – призивао сате
Детињства нашег без коби расула.

Липти из руку џелата крв твоја  
Видим му очи насмејане звери
Плачем али се не бојим тог соја.

Молим се драги Бог све да одмери  
Праведно – и да никну зрна хлебна
Да усне топи пехар вина небна.

10. фебруар 2018.

04. фебруар 2018.

ПРЕТЊА

Душа ми је виолина 
А срце гудало лудо 

Очима тим гладним
Не задевај крв 
Јужњачку пламену
У камену сакривену

У прах ће те претворити
И у стихове расути. 

27. јануар 2018.

МОЛИТВА

Vladimir Kush
У грудима трн и лед
Молитва расцвета
У безтрну ружу
Бујних лати
Светлица

Невидне нити корена  
Упреда реч од земне
До небне истине
За све будуће
Животе

Блага душа истаче
Бивства часове        
Мир и пасије  
У сва своја
Рађења.


24. јануар 2018.   

26. јануар 2018.

МИР

Несан
Тихујем 
А громови
Стршљенови
Промичу у зени
Жари скрити хир
Извор за мутни вир
Из рама скривене але
Грабљивог ока, ја плен  
Бих ватри вода, лед, мед
Сипала сунце у зубе змије
Испијала кукуту немилосну
Видала ране кȏ смрт бездане  
Стргох окове и потече ми мир.    
                               
22. јануар 2018.

23. јануар 2018.

ЋУТИ

У оку ти црни цвет
Мирише
 
Лед ми се искруни
Из груди

Али језик отровно
Уједе.

21. јануар 2018.

БАЛЕРИНА

Лати руже плешу
Кȏ свилена пена
И милује душу
Нежна занесена

Под капцима гране
Рај – чаролије лет
Руке разигране
Као лептиров лет

Балерина ружа
Пахуљасто плеше
Магију сна пружа –
Лепота дух клеше.

11. јануар 2018.

АЈГИР

Црни ајгир њишти сева
Зрака блиста на зубима
Сјајне длаке јури грива
Земљу копа копитима

Рже јарна млада сила                              
Сапи дрхте – прићи нико
Не сме близу – груди крила
Њушка пена, ватра око

Ноздрве се шире влажне
Сунце на бес сјаје сипи
Ласо баце руке мирне  
Запте снагу, ваздух кипи

Њишти ајгир, небу сеже
Ломи ваздух десном ногом
Ал' врат уже снажно стеже
Напокон је улар питом.

Јануар 2018.

10. јануар 2018.

КАД ЈЕ ТЕШКО

Клас
Семенке
Погажене
Снохватице
На рамену бди
Паучије клизају
Сећања по пути       
Мравињају срси
Певају кô птице
Празне су руке
И склопљене
На усни је
Молитва
Несане
Сузе.

04. јануар 2018.

ЛИЈАНЕ

Обасја зрака   
Тамну тишину
Суве лиске спали
Раздани сумор душе
Уравна згужвано небо 

Олиста гора
Запеваше птице
Полетех и летех
У грудима бокори
Дивље руже бујно
Пупољају, цветају

Али зрака нагло
Потамни ћудљиво  
У врбе се претвори гора 
Лијане ме зграбише 
Стежу

Разлеже се вучји урлик
На грлу осећам зубе
Иза леђа шиштање змије
Њен отровни ујед
Вртложи и леди
Руже у сузе 
Сузе у оклоп 
Скривам

Звездана мелодија
Тонове стаката свира
Тече кô из Светог грала
По мени лије – утапа
Успех да удахнем 
И капке отварим
Косу сплетох – ослушнух
Распуклу тишину
Скупих је у речи – 
Писање ме излечи

Исписане искре спалих
И пепелом зраку посух.

1. јануар 2018. 

01. јануар 2018.

ЧАРОЛИЈА ЏЕЈМС ЏОЈС

Дечак из Ротама жуди ка пучини,
Ћуд му таласава бурна је кô море,  
Визијом свог пера читача опчини,
Над постањем земним речи му се оре.   

Зраке душе везу скаске чипке лирске   
Онтичке, заносне – стих је кô музика,
Својој Нори пева – одлазе из Ирске
Да источи душа све из страсног крика.

Одзвања из пера мис'о модернизма:
Даблинци и повест о младим сновима
Исповести духа – мелемна дивизма,
Из Уликса часи Леополда Блума

Данас Bloomsday – а пре оспорена,
И песништво чудног, усамљеног момка
Камерна музика, хваљена, куђена   
Мелодичних речи слика тихо громка.     

Спознао је љубав одане Иркиње,
Стихови се страсни роје кô пчелице
Жеравице жудне у врисак буктиње   
Брзине пламене птице соколице.

Камерна музика кô минстрел времени     
Звук језика верси свилени је течни,
Крстари Енглеском и цели свет плени,
Док у Даблину бди Џојс у бронзи вечни.


Децембар 2017.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић