18. октобар 2018.

БУДИМО ЉУДИ – ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Иван Вања Милановић-Патријарх Павле
Полако у плићак Пацифика загази
Погледа у небо – дуго и молитвено
Па два бела облутка из бистрине узе    
Пољуби их, стави у џеп и прекрсти се
  
Тај човек, мали растомгоростасне снаге  
Један је од нас – стамен, све надрастао нас
Духовношћу, смерношћу и благодарношћу
Душу блажи тихом речи – кȏ тамјан лечи –

Гојко Стојчевић, на Усековање рођен – 
Васпитач, вероучитељ, монах, владика 
На трону Светог Саве устоличен као
Четрдесет и четврти српски Патријарх

По апостолу Павлу добио је име –    
Са његовим смислом стопљен – мали пред Богом
Велики у бивству – у Светлости је вечан
Мисионарством жедне и гладне целио

Занате знао, стварао – и резбарио –  
Наравствен, благоразуман – сушта саборност
Символ вере и словљен: „Светац који хода“
Здравља је крхког био – исцелив'о га Бог  

„Будимо људи, увек и свуда“ – завешта
Његова Светост свом роду и народима –  
Патријарха Павла верници молитвама
Испратише у вечност –  пред претке у Светлост.

11. март 2018.

ПЕСНИК ЈЕ ВЕЧНИК

Перо му не спава.

Снови и јава,
свила и станац,
белац и вранац,
несанице кроте.

Душа се ковитла
као бескрила птица

Мисли у виру
жедни дух испија.
Предаје перу пламен
за вечни помен.
Реч као на клавиру
реквијем развија.

Песник не умире –
поносни стуб бивства
увире у време.

У космичкој тајни
песме му остају.
Трајни су записи,
вечни у светлости.

Човек или песник?
Перо је траг у времену!
Песник је вечник!

11. март 2018.

23. фебруар 2018.

ЈУТРО

Горчину буђења
слутња стихије прене,
рујнобојне бледе искре,
слап у мени бук стишава, 
а слике лете ко ореол, 
слажу се у ризницу душе –
богатство у сиромаштву спи.

Јутро је сјаја зимовита,
а у саћу пролеће плаче
пуно пупољака сувих,
пуно сања и сећања,
пуно рађања и умирања,
пуно мене које нема више –
израња сунце тихо разборито.

23. фебруар 2018.

22. фебруар 2018.

СПЛЕТЕНИ

Anna Razumovskaya
У колоплесу
шапата ватре
гримизни талас
медоносних лати
небеског милотона
кроз пути сплетене
светлосне мистичне
сунчице су сладосне.

22. фебруар 2018.

12. фебруар 2018.

СТРАСТ

Лептир шири
крила у оку 
слеће на длан
гладан.

Лахори 
жар у грудима 
разгори.

Развигори плешу 
јате се звезде 
у оку!

12. фебруар 2018.

10. фебруар 2018.

МОЛИМ ЗА ПРАВДУ

Са сенима бдим и немир испија
пехар горки и свеће прислужи,
а блесак њихов ми врисак повија
крваве реке – плави и растужи.

Рат ми однесе миле – тебе брате,
од боних прича мати нам уснула,
и отац заспа – призивао сате
детињства нашег без коби расула.

Липти из руку џелата крв твоја,  
видим му очи – насмејане звери,
плачем, али се не бојим тог несоја.

Молим се да све драги Бог одмери  
праведно – и да никну зрна хлебна, 
да усне топи пехар вина небна.

10. фебруар 2018.

4. фебруар 2018.

ПРЕТЊА

Alice X Zhang
Душа ми је виолина,
срце гудало лудо.

Очима тим гладним
не задевај крв 
јужњачку пламену,
у камену скривену.

У прах ће те претворити,
у стихове расути. 

27. јануар 2018.

МОЛИТВА

Vladimir Kush
У грудима трн и лед
молитва расцвета
у безтрну ружу,
бујних лати
благости.
 
Невидљива моћ корена
упреда реч од земне
до небне истине,
за све будуће
животе.

Блага душа истаче
бивства часове,
мир и пасије
у сва своја
Рађања.

24. јануар 2018.   

26. јануар 2018.

МИР

Несан
тихујем,
а громови,
стршљенови,
промичу у зени.
Жари скрити хир,
извор за мутни вир
из пира скривене але
грабљивог ока, ја плен. 
Бех ватри вода, лед, мед,
сипала сунце у зубе змије,
испијала кукуту немилосну,
видала ране као смрт бездане.  
Стргох окове и потече ми мир!   
                               
22. јануар 2018.

23. јануар 2018.

ЋУТИ

У оку ти црни цвет
мирише,
 
лед ми се искруни
из груди,

али језик отровно
уједе.

21. јануар 2018.

БАЛЕРИНА

Лати руже плешу
ко свилена пена
и милује душу
нежна занесена

Под капцима гране
Рај – чаролије лет,
руке разигране
као лептиров лет.

Балерина ружа
пахуљасто плеше,
магију сна пружа –
Лепота дух клеше.

11. јануар 2018.

АЈГИР

Црни ајгир њишти сева,
зрака блиста на зубима,
сјајне длаке јури грива,
земљу копа копитима.

Рже јарна млада сила,                                
сапи дрхте – прићи нико
не сме близу – груди крила,
њушка пена, ватра око.

Ноздрве се шире влажне,
сунце на бес сјаје сипи.
Ласо баце руке мирне.   
Кроте снагу! Ваздух кипи!

Њишти ајгир, небу сеже,
ломи ваздух десном ногом,
ал' врат уже снажно стеже.
Напокон је улар питом!

Јануар 2018.

10. јануар 2018.

КАД ЈЕ ТЕШКО

Клас 
сазрео
погажене
снохватице
на рамену бди
сећања по пути 
паучије склизају        
мравињају срси
певају ко птице
празне су руке
и склопљене
на усни је
Молитва
несане
сузе.

4. јануар 2018.

ЛИЈАНЕ

Обасја зрака тамну тишину,
суве лиске спали,
сумор душе раздани,
згужвано небо изравна. 

Олиста гора, запеваше птице,
полетех и летех.
У грудима бокори дивље руже 
пупољају бујно, цветају.

Зрака потамни, ћудљиво, нагло. 
У врбе се претвори гора, 
лијане ме зграбише. Стежу!

Разлеже се вучји урлик,
зубе осећам на грлу,
шиштање змије иза леђа
и отровни ујед 
вртложи, руже у сузе леди. 
У оклоп их скривам.

Звездана мелодија
тонове стаката свира,
тече ко из Светог грала,
по мени лије – утапа.
Успех да удахнем и капке отворим,
косу да сплетем и ослушнем
распуклу тишину.
Скупих је у речи – 
писање ме лечи

Исписано спалих – 
пепелом зраку посух.

1. јануар 2018. 

1. јануар 2018.

ЧАРОЛИЈА ЏЕЈМС ЏОЈС

Дечак из Ротама жуди ка пучини,
Ћуд му таласава бурна је кô море,  
Визијом свог пера читача опчини,
Над постањем земним речи му се оре.   

Зраке душе везу скаске чипке лирске   
Онтичке, заносне – стих је кô музика,
Својој Нори пева – одлазе из Ирске
Да источи душа све из страсног крика.

Одзвања из пера мис'о модернизма:
Даблинци и повест о младим сновима
Исповести духа – мелемна дивизма,
Из Уликса часи Леополда Блума

Данас Bloomsday – а пре оспорена,
И песништво чудног, усамљеног момка
Камерна музика, хваљена, куђена   
Мелодичних речи слика тихо громка.     

Спознао је љубав одане Иркиње,
Стихови се страсни роје кô пчелице
Жеравице жудне у врисак буктиње   
Брзине пламене птице соколице.

Камерна музика кô минстрел времени     
Звук језика верси свилени је течни,
Крстари Енглеском и цели свет плени,
Док у Даблину бди Џојс у бронзи вечни.


Децембар 2017.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић