04. јануар 2018.

ЛИЈАНЕ

Обасја зрака   
Тамну тишину
Суве лиске спали
Раздани сумор душе
Уравна згужвано небо 

Олиста гора
Запеваше птице
Полетех и летех
У грудима бокори
Дивље руже бујно
Пупољају, цветају

Али зрака нагло
Потамни ћудљиво  
У врбе се претвори гора 
Лијане ме зграбише 
Стежу

Разлеже се вучји урлик
На грлу осећам зубе
Иза леђа шиштање змије
Њен отровни ујед
Вртложи и леди
Руже у сузе 
Сузе у оклоп 
Скривам

Звездана мелодија
Тонове стаката свира
Тече кô из Светог грала
По мени лије – утапа
Успех да удахнем 
И капке отварим
Косу сплетох – ослушнух
Распуклу тишину
Скупих је у речи – 
Писање ме излечи

Исписане искре спалих
И пепелом зраку посух.

1. јануар 2018. 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић