04. јануар 2018.

ЛИЈАНЕ

Обасја зрака   
Тамну тишину
И суве лиске спали
Раздани сумор душе
Изравна згужвано небо

Олиста гора
Запеваше птице
Полетех и летех
У грудима бокори
Дивље руже бујно
Пупољају, листају

Али зрака нагло
Потамни ћудљиво  
У врбе се гора претвори
Лијане ме зграбише – стежу

Вучји урлик се разлеже
Осећам зубе на грлу
Змијско шиштање иза леђа
И ујед отровни
Вртложи и леди
Руже у сузе
А сузе у оклоп скривам

Звездана мелодија
Тонове стаката свира
Тече кô из Светог грала
По мени лије – утапа
Успех да удахнем 
И капке отварим
Сплетох косу – ослушнух
Распуклу тишину
Скупих је у речи
И песма ме излечи 
Исписан папирус спалих
И пепелом зраку посух.

1. јануар 2018. 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић