11. јануар 2018.

АЈГИР

Црни ајгир њишти сева,
зрака блиста на зубима,
сјајне длаке јури грива,
земљу копа копитима.

Рже јарна млада сила,                                
сапи дрхте – прићи нико
не сме близу – груди крила,
њушка пена, ватра око.

Ноздрве се шире влажне,
сунце на бес сјаје сипи.
Ласо баце руке мирне —   
кроте снагу! Ваздух кипи!

Њишти ајгир, небу сеже,
ломи ваздух десном ногом,
ал' врат уже снажно стеже.
Напокон је улар питом!

Јануар 2018.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић