зрака блиста на зубима,
сјајне длаке јури грива,
земљу копа копитима.
Рже јарна
млада сила,
сапи дрхте – прићи нико
не сме близу – груди крила,
њушка пена, ватра око.
Ноздрве се шире влажне,
сунце на бес сјаје сипи.
Ласо баце руке мирне —
кроте снагу! Ваздух кипи!
Њишти ајгир, небу сеже,
ломи ваздух десном ногом,
ал' врат уже снажно стеже.
Напокон је улар питом!
Јануар 2018.
Јануар 2018.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!