28. фебруар 2016.

ИЗ ОГЊА

Путујем путем изгубљеним 
Пролећу сене из прошлог времена
У болне мисли теку
У кораке сломљене тону
Гром у срце бије, а бол сева
У оку ми се магла скупља              

Путујем путем скамењеним 
Извиру слике из вртлога душе
Сјајни поглед рије у мисли ми болне
Безгласно горим и бежим
У младост и сунчана сећања
Да крик у души умирим

Спуштају моје црно око
У земљано гнездо
Блесак зене светли кроз душу
Док ми мисли горе и цепају срце
Сузе лију ‒ бришу их речи:
Секо, моја мила секо
Плачи и исплачи
Прошле болне дане не броји

Умири срце и сећај се
Из дечјег нам жара игара
Радост тог сунца у срцу чувај
И кораке пружи ‒ Mолим те, живи!
Сваки трен живота воли
Увек сузу у осмех претвори
До пада завесе!
Воли те твој брат!

Воли те твоја сестра!


14. јул 2015.

26. фебруар 2016.

КРУГ

Долута мисао
Из трња у грудима
Гнезди се у оку

Потеку тешке сузе 
Стежу омчу
Око врата 

Слап из ока залива
У срцу ружу 
Трње из ње расте.

22. фебруар 2016.

ВИЈУГАЊЕ

У око ми је ноћ осмех уденула
Шавове напуклог живота закрпила 
А таму ми је осветлио уздах  
Вијугање мраком из змије украх    

Месечина ми је кошуља за сне
А дугмићи су звезде златне 
Светлуцају са тканице небне    
Капље мис'о из ока, дрхте усне

Док од сунца копље у уздах тоне  
Јутро цепа кошуљу од месечине 
А из даљине пет'о кукуриче   
Утрни сан и без корена дан свиће! 

21. фебруар 2016.

ПОЛКА

Слатка жеља сломљена   
ври из ока ледена  
                          
јер давне дане жали
кад смо полку плесали.

Врана је граком улетела
и корак нам складни саплела! 

У страсом тангу грле се тела,  
газе по срчи, плеше крв врела!

19. фебруар 2016.

ЧАРДАШ

Да ли много тражим
кад пупољак тражим,

благо, да оживим сан,
вене, а неразлистан?

Развијам крила пркосне зоље,
сејем невене у пелина поље, 

узру ми цветови мирисни,
прах су времена, а росни.

Заплешем чардаш ноћни јаросни,
хаљина ми се црвени, бесни,

распем сунчане лати невена 
и течем у дан смерна, румена.

Смејем се свима од сна саздана,
крећем се у омчи сваког дана.

Слатки су плодови бесане ноћи!
Од судбине лек је плес у самоћи!

16. фебруар 2016.

ИЗ ОКА ПТИЦЕ

Од пева птице ори се гора,   
на ломној грани гнездо је свила,   
грани без воде, сува извора    
којим је бела зора пoјила.    

Из уздаха јој жеље роморе,    
миришу, дишу, тихе не лете,    
све боје шире, скривено зоре,    
утихле испод велова сете.     

Ненадани пој у мис'о бану,
устреми се на гранчицу ломну,   
из ње капљица слаткаста кану,     
растворила је блатњаву земну.    

Коб илузије, бразда без трага 
куцај је круга безличног сата,   
тоњење сече борба и снага 
 
кад се залепе капљице блата.      

Печате тамне белини дају,    
сливају се да живот потоне.
Прскају, шире се, и нестају 
белина севне кад мис'о гране!

14. фебруар 2016.

ОБЛИВИОН

Тешка је тама у мени
А очију ти плам  
Сева и говори: 
Бол одсеци
Време изгори!

Дођи ‒ загрли ме
Прохујало нек плес
Претвори у прах
Да из пепела  
Бакља нова сине  

Граби мисао музику
Пољубе се тела
Врисну бол снажни
Танго из мука извире
Плеше по животу 

Плесачи горе, а прсти            
У живот заривени
Клијају из крви
Расту из страсне душе 
Плешу, а силно боли

Као једна душе дишу
У заборав тону 
Бакља се нова пали 
Плешу… плешу…

12. фебруар 2016.

ТАЈ ПЛЕС

Спаковах жеље, наде младости   
У карневала живе радости

Шарене маске плове на лицу     
А јаву скрива тајна у свицу   

Вилински валцер из ока сева
Скривени танго у души пева  

Срећне се маске воле лажима
На позорници животној свима.   

10. фебруар 2016.

ПУСТИЊСКА РУЖА

Сплетене скрива поноћ нам сене,   
али светли сев из вреле зене   
док будиш струне страствене моје  
тајном музиком из душе твоје.     

Певају, плешу звезде ћудљиве,     
од искона уз ноћни плес живе.   
Дишемо, ткамо, бесно, полетно,    
а месец шара тела нам златно  

Крв узаврелим струји жилама,   
а звездано ври небо над нама.     
Док дамара жар лије и пршти

пустињска ружа расте у машти.
Расцвале лати немирне сене
тајна је сјаја несане зене. 

09. фебруар 2016.

ИСКРЕ ДУШЕ

Срце поезију пише    
А ваја дамар из душе
Снажна се грле осећања   
И мисао спаја та ткања   

Песму срце напише  
Да разнесе буру из душе  
И дрхтаве мисли отка   
Мелем су за искру ока   

Реч је мисао моћна  
Упија је душа сетна  
То вешто ткање Арахне  
Вида невидљиве ране  

Певати осмехе болне  
Умеју ноћи бесане                                             
Увија пев сете пијане  
Да вида ране невидане 

Сета истиче из ока  
У реч је мисао слика   
А песма лице умије   
И сузе у осмех слије.   

08. фебруар 2016.

КАМЕНИ УЗДАХ

Додиром зена птице беле и црне
Певају умилне песме љубавне    
Упију тонове срца нежне болне
И излију их у наше душе жељне  

Жеље две душе тонови су сплели   
И пољупци извиру – пут се пали
Шири се ватра ‒ слију се додири   
Путују, лудују – плес се ужари  

У срцу је жар ‒ на телу твој длан  
Под хаљином уздах је запаљен сан   
Греју жеље и ватре из очију
И усне нам сјај тог извора пију  

Степују додири ‒ моћна је машта 
Свира на пути рапсодија живота  
Уздах из камена и песма опева 
А жар ока птица у кавезу снева. 

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић