Срце поезију пише
А ваја дамар из душе
Снажна се грле осећања
И мисао спаја та ткања
Песму
срце напише
Да разнесе буру из душе
И
дрхтаве мисли отка
Мелем
су за искру ока
Реч
је мисао моћна
Упија
је душа сетна
То
вешто ткање Арахне
Вида
невидљиве ране
Певати
осмехе болне
Умеју ноћи бесане
Увија пев
сете пијане
Да
вида ране невидане
Сета
истиче из ока
У
реч је мисао слика
А
песма лице умије
И
сузе у осмех слије.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!