КОЦКАР

Тамно замишљено око
Из бездана сете изронило ‒
Сузу ми љуби мила сенко     

У младост води ме око
Насмејано гледа и болно
У питање из сна далеко   

Извиру из сећања сене
Срце у немиру бије ‒
Жеље ме зову изгубљене
  
Живот трен касом пројури
Из облака ока киша лије ‒
Живот је коцка ‒ срећа не жури 

ПИТКИ ЖАР

Из амфора златних 
Питко вино
Жар нам по телу пролива
Уснама испиј ме
Длановима избели
У амфори вина се утопи 

Жеђ пијана је
Грабљиво тражи  
У вино те утапа  
Све капи испијене
Пијано предаје

У вину огрезлу 
Долину цветну походи
Блештави убери цвет
Врисни мој пијани лет

ХАРФА

 У харфе жице уткан је живот 

Из уздаха сузе у срцу топот  

Тела клизе подијумом зене

Звезде силазе на лене сене 

Суза из уздаха копни

На харфе усахне струни 

Жеље певају медене 

Сад сене ткају стопљене

РИТАМ

Искре у оку горе неме   
Уснама утопи ме
Уздахе прими у нарамак 
Ти си мог срца санак  

Ватру узри у мени
Разгори ме
У сан свилени
Полети ме  

У ритам срца беже   
Додири све брже и брже
До вриска даљине
До блеска истине

НОСИ КОСИ

Из жеље узрела јабука 
Мами сочна мирисна
Прште капље једрина

На уснама је кап немирна
Из ока напиј се жудна  

Твоје руке око струка
Моје тело ‒ твоја лука

Река бурна плаха 
У вировима даха
Носи коси из уздаха 

Рука је  пала
Зов тела утрнула
У мисао ми тебе утиснула

ЗАГРИЗИ

У оку звезде пале фењере    
У души таласају море
Бескрај из жудње извире 
Грли ме

Зеницом ме дотакни  
У ока пливај дубини 
Пут белу ожедни
Љуби ме

Руке прихвати разгранале
Загризи сочне воћке зреле    
Угаси жеље узавреле  
Воли ме

УПЛОВИ

Цвеће срца за тебе клија
Твог ока жар је мелодија

Сузом сећања дирни ме
Јаром жеље растопи ме

Била откуцаји нека горе 
Из дамара загрли поноре

У ока уплови трептаје    
Даха жудног упиј дрхтаје 

Врелину разгори  меку
Надошлу зажубори реку

Жезло осећања утопи
Шумом врелим ме потопи.

КОШАВА

Ноге босе
Траву косе
Очи у очи ‒ горе
Руке немо говоре

У срце долетеле стреле      
Немире заталасале
Вреле југа ветрове
Бесне гасе кошаве

СЕЋАЊЕ

Хорда ратника безгласних
Муње ока
Звони тишина   

Судар поноћних крила
Ветрови душе   
Лете стреле 

Сплет водених змија
Плеше земља 
Пољубац страсни

Плете до неба плетеница 
Стопљена тела
Изгори  ватра 

Оштрим српом месеца 
Посечен звон тишина
Клонуле звезде

Праха златног траг
Расула дана тмина
Плете паучина

Најезда змијских комета
Сећање плаче
Обала жедних

Источно сунце зри 
Живот се плоди
Западу воде сви путеви.

ИЗВОР

Змијице вијугаво по стаклу хрле
Сузе неба на мој прозор закуцале 
Зима се леденим уздахом примакла 
Постеља мека, рука сна ме дотакла

Стакло ми брише сањиво око
Те реке тамне ушће дубоко 
Сви гласи тајни горе у оку  
Примакни усне, умири хуку           

Испиј изворе јесењег лишћа     
Тону у боје животног ушћа  
Славину отвори из убраног тока                     
Воду пиј изворску, у ждрелу те чека  

Удахни ток реци која се греје
Размили капљице у изворе твоје
Истине изброји уздахом немира
На жељама понеси ме из твог вира

Надошла вода из пролетњег извора
Прска врелину из јесењег жубора
Грлећи твоју реку у време бура
Зри живот у стаклу јесењег прозора 

Кишу из мисли брише лиска зелена 
У скуту живота заспала је сена   
Још мало путујмо пролећем из снова
Сви велови прекриће их заборава

ХЕЈ ТИ

Хеј ти
Заборавио си поглед у очима мојим
Хеј ти
Заборавио си усне на уснама мојим
Хеј ти
Заборавио си руке у рукама мојим
Хеј ти 
Заборавио су реку којом си бродио 
Хеј ти
Заборавио си мисли моје закључати
Хеј ти
Заборавио си мене од себе бранити   
Хеј ти
Заборавио си немире моје понети

ТАЈНА

Жеља је сузу скрила 
У лептирову сенку 
Дрхте крхка крила 
Од сутона у оку   

Жеља стидљива 
Са звездама прича
У ноћ се скрива         
Из ока лије песма

Жеља искри горљива
Дрхти у оку сенка    
Тајну своју распева 
Утрнула је бајка

СЕНА У СЕНИ

Са живота стола
Чашу пијем сете    
Горко је то пиће

Жеље пијем ране  
Наздрављам у нади  
Молим се у песми 

Дуга сна увире 
Бол сена извире
Река заборава 
Ток је зауставила

Усна ми испуцала 
Жеља пресушила
И рука се згрчила
У њу сам нестала

СЕТА

Жеља снена расече врлети суре  
Дани песме и вина заиграју
Хуку данашњу слике умире 
Душу сетну утеше и милују         

Из одаја сећања црна зена 
Скривена од зубљи суморних дана
Измири снове и жаоке времена  
У сузи горкој ври жеља заробљена  

У загрљају снова жеља је будна    
И полетна искри из незаборава – 
Пева старо вино за бол нових дана
Да снагу удахне берачу снова

ИСПРЕД ЗАБОРАВА

У срцу рије горљива сета  
Плешу слике испред заборава
Уморну душу грле из снова  
За плес на позорници живота

Играју страсно, грле се, врте
Ритма тонови обоје дане  
Заблесну их и прахом узлате
Та игра је сад молитва жене

У страсном живота загрљају
Кораци побегну, па лудују
Горчину губитка забораве
Осмех на позорници оставе

ЉИЉАНИ

Речи омоташе душе делиће
Незаборав младости скакуће
Извире болно лутање дање
Покрова се расцвета сећање 
   
Речи су твоје црвени љиљани   
Лептира су сви устрптали сни 
Крила шарене у пролећне боје 
У мисли сам се скрила твоје

НА ОБАЛИ

Снови прошли миришу
У блеску ока дишу 
Срце жаре дани 
С тобом занесени

Седим на обали сећања
Моја душа те сања
Ниже блесак наших дана
У пучину загледана

МИРИШЕ

Оком уплашеним
Сузе ми пијеш
Молиш ‒ жариш уснама              
Убеђујеш рукама
       
Жељна дрхтим
Болна бежим
Среће наше песма
И туга лома
Сузе извиру

Посадила сам цвет
На сломљени наш лет
У срце заденула дане
Среће наше насмејане

Цвет уздише
Цвет мирише
Живот замирише
Мирише…
Мирише…

ЈЕДНА ПРИЧА

Из даљине младости
Око твоје заблешти  
Милују искре, жаре
Пале ми ватре старе 

Море таласа сене
Мехурају из пене
Стопљене усне капи не соле       
Љуља ме немир руке ти вреле    

У песку тела печат је
Срећна зрнца ветар вије
Утонула сам у тишину  
Поглед блуди у даљину

БУЂЕЊЕ

Жеља трепти, у мисао куца    
Из сна се буди тужна птица 
Чежња срца је у светлу свица                       

Галоп крви у часу страсти 
Друмове утаба младости
Дане врати игри радости 

Жеље будне по сећању вију
Бодре птицу, крила развију 
Сложно певају и заиграју 

Шире се крила птице радосне                                                
Летом разбуцају све тишине                                                     
Нестало време искри из зене 

Гладна птица кљуца зрна времена   
Лети крилима до орлових планина 
У гнезду орла свија се песма пламна

ОМЧА ОД СНА

Мравињају мисли атарима душе    
Сакупљају сећање да ноћ дише 
Јарни, бесни тон дана смире 
Немим дахом пут усмере  

Вртложним сном будни радници 
Додају слада неумитној реци ‒
Сакупљају време жеља и нада
За сплетени пут пелина и меда 
  
Медни корак у пелину поје
Чилије душа у бурама траје
Сећањем лепи делиће дана  
На путу пелина у омчи од сна

ЗЛАТНИ ПРАХ

Месечев сјај ‒ у оку осама
Упија жеље из младих лутања
Врелину шара сна на звездама  
Поглед је то тежак  без  свитања      

Чашу испијену у трену полета
Горчина је прелила пеном лепоте   
Преливање распевано ломи сете
Немире усталаса ‒ медно омота 

Око мутно куца на врата живота  
Буди се немирно и вриском позове
Из дана лептира звездане снове  
И златни прах распе на корак полета

Дане сабира мисао из камена
Сете наниже лутањима у ноћи 
Измири  прошле пламене времена
Кључем златним срце закључа у речи

ЗАШТО?

Сунце je згасла мисао уздрхтала
Јутарњи сјај у око не допире
Згужвану жељу страшне речи море
Жари жежено злато из пепела

Сан се болно саплео ‒ Како да сване?
Путује храбро кроз живота решето
Траже смисао пута мисли туробне      
На коленима живот питају – Зашто? 

ИЗМИРЕЊЕ

Време изгорело дрхти
Брише животну прашину
И драгуљ срца заблешти
Зрак осветли успомену

Мисао гледа и лута
Изворе светла убира
Милује истину сета
У осмеху је изгара

РЕЖИ ВРЕМЕ

Жеља сна из чвора заборава
Тешким кораком душу изгара
Љута разбуђена мирисава 
Са срцем коло наде заигра 

Снови извиру година полета  
Тад жеље срца су летети хтеле     
Али замке невидљиве живота            
Сав полет из наде су украле
  
У затвору успомена расла
Жеља за слободом је нарасла
Нада реже конопац времена 
Срцем је запевала слободна

ДВОБОЈ

У песми плачу снови усхита 
Из времена жеља и полета
У сећање сузе су затворени
И од џелата живота скривени 

Живот ме на двобој позва
Мач у срце ме опхрва
Ја у крви ‒ он и даље мрви 
Испи наду ‒ уби жељу крви 

КЊИГЕ

Књига та је прастара

Покиданих листова
Прича је увенула
Боли ‒ стаклено гледа 

Књига та је крадена 
Пожутих листова
Сновима се присећа
Боли ‒ душа заспала 

Књига та је писана
Избељених листова
Слова се изгубила
Боли ‒ живот је варка

ЗАТОЧЕНА

Измиле змај иза осмеха зене

Гасну у сузама очи црвене 

У ватри хладној срце се грчи  

Уздах врисну ‒ жељу змај заточи  

Мук и патња ‒ змај бљује и боли

А срна нема ухваћена моли

Змај се смеје у око црвено

И срце у врелину залеђено

У клопку је срна ухваћена

Предала се жеља заточена

Жртву време на олтар приноси 

Срна сад живи свој живот боси   

             

На струнама ноћи бол joj лије

Јер искова ланце лисичије   

Кључар за снове утамничене

Сузе пламте у сну залеђене

ЧИГРА

У беле хаљине

Обукох снове

Плесасмо до зоре

Чигра врти се

Пијем ожеднело

Вино црвено

Хаљине црвêне

Чигра смеје се

У самне сутоне

Корак замире

Хаљине цепане

Чигра моли се

Ноћ претешка је

Убрала снове

Хаљине згажене

Чигра предаје се

ЖАЛБА

Ех, те…

Жеље бремените

Моје свађалице

Грабе упорне

Снове своје уснуле

Неће да слушају

Причу устајалу

И одлучиле су –

Писаће животу

Жалиће се оне њему

На устајалост ову

Живот тај…

Строги судија је

Пресудити шта ће

Не знају оне

Ал’ бранити пробаће

Снове изгубљене своје

Тражиће их целе беле

Јер само са њима

Жеље се веселе

И само са њима

Кораке плесне желе