21. септембар 2015.

ИЗВОР

Змијице вијугаво по стаклу хрле
Сузе неба на мој прозор закуцале 
Зима се леденим уздахом примакла 
Постеља мека, рука сна ме дотакла

Стакло ми брише сањиво око
Те реке тамне ушће дубоко 
Сви гласи тајни горе у оку  
Примакни усне, умири хуку           

Испиј изворе јесењег лишћа     
Тону у боје животног ушћа  
Славину отвори из убраног тока                     
Воду пиј изворску, у ждрелу те чека  

Удахни ток реци која се греје
Размили капљице у изворе твоје
Истине изброји уздахом немира
На жељама понеси ме из твог вира

Надошла вода из пролетњег извора
Прска врелину из јесењег жубора
Грлећи твоју реку у време бура
Зри живот у стаклу јесењег прозора 

Кишу из мисли брише лиска зелена 
У скуту живота заспала је сена   
Још мало путујмо пролећем из снова
Сви велови прекриће их заборава

4 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Tesko da se moze naci u pesmama pisaca lepse satkane i slozene reci - ljubavni zov zaspale duse , njeno budjenje i lagano treperenje straha od brzog prolaska zivota,tuzno se plaseci da ne zakasni , nikada vise ne oseti i zaboravi zaboravljeno.Ove reci mogu pokrenuti i one koje ne umeju da vole ili se otimaju zeljama ili ih, makar, ne ostavljaju na miru u samozivosti.Svaka cast autorki, u stanju je da pokrene stene.Cestitam!Hvala joj sto nas uci voleti!

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала, Романа, на посебно лепим речима.

    ОдговориИзбриши

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић