
Плешу слике испред заборава
Уморну душу грле из снова
За плес на позорници живота
Играју страсно, грле се, врте
Ритма тонови обоје дане
Заблесну их и прахом узлате
Та игра је сад молитва жене
У страсном живота загрљају
Кораци побегну, па лудују
Горчину губитка забораве
Осмех на позорници оставе
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!