27. јануар 2018.

МОЛИТВА

Vladimir Kush
У грудима трн и лед
молитва расцвета
у безтрну ружу,
бујних лати
благости.

Невидљива моћ корена  
упреда реч од земне
до небне истине,
за све будуће
животе.

Блага душа истаче
бивства часове,        
мир и пасије,   
у сва своја
Рођења.


24. јануар 2018.   

26. јануар 2018.

МИР

Несан
тихујем,
а громови,
стршљенови,
промичу у зени.
Жари скрити хир,
извор за мутни вир
из пира скривене але
грабљивог ока, ја плен. 
Бих ватри вода, лед, мед,
сипала сунце у зубе змије,
испијала кукуту немилосну,
видала ране кȏ смрт бездане.  
Стргох окове и потече ми мир.    
                               
22. јануар 2018.

23. јануар 2018.

ЋУТИ

У оку ти црни цвет
мирише,
 
лед ми се искруни
из груди,

али језик отровно
уједе.

21. јануар 2018.

БАЛЕРИНА

Лати руже плешу
кȏ свилена пена
и милује душу
нежна занесена

Под капцима гране
Рај – чаролије лет,
руке разигране
као лептиров лет.

Балерина ружа
пахуљасто плеше,
магију сна пружа –
Лепота дух клеше.

11. јануар 2018.

АЈГИР

Црни ајгир њишти сева,
зрака блиста на зубима,
сјајне длаке јури грива,
земљу копа копитима.

Рже јарна млада сила,                                
сапи дрхте – прићи нико
не сме близу – груди крила,
њушка пена, ватра око.

Ноздрве се шире влажне,
сунце на бес сјаје сипи.
Ласо баце руке мирне.   
Кроте снагу! Ваздух кипи!

Њишти ајгир, небу сеже,
ломи ваздух десном ногом,
ал' врат уже снажно стеже.
Напокон је улар питом!

Јануар 2018.

10. јануар 2018.

КАД ЈЕ ТЕШКО

Клас 
сазрео
погажене
снохватице
на рамену бди
сећања по пути 
паучије склизају        
мравињају срси
певају кô птице
празне су руке
и склопљене
на усни је
Молитва
несане
сузе.

04. јануар 2018.

ЛИЈАНЕ

Обасја зрака тамну тишину,
суве лиске спали,
сумор душе раздани,
згужвано небо изравна. 

Олиста гора, запеваше птице,
полетех и летех.
У грудима бокори дивље руже 
бујно пупољају, цветају.

Зрака потамни, ћудљиво, нагло. 
У врбе се претвори гора, 
лијане ме зграбише. Стежу!

Разлеже се вучји урлик,
Осећам на грлу зубе,
иза леђа шиштање змије
и њен отровни ујед 
вртложи и руже у сузе леди. 
У оклоп их скривам.

Звездана мелодија
тонове стаката свира,
тече из Светог грала,
по мени лије – утапа.
Успех да удахнем и капке отварим,
косу да сплетем и ослушнем
распуклу тишину.
Скупих је у речи – 
писање ме излечи

Исписано спалих – 
пепелом зраку посух.

1. јануар 2018. 

01. јануар 2018.

ЧАРОЛИЈА ЏЕЈМС ЏОЈС

Дечак из Ротама жуди ка пучини,
Ћуд му таласава бурна је кô море,  
Визијом свог пера читача опчини,
Над постањем земним речи му се оре.   

Зраке душе везу скаске чипке лирске   
Онтичке, заносне – стих је кô музика,
Својој Нори пева – одлазе из Ирске
Да источи душа све из страсног крика.

Одзвања из пера мис'о модернизма:
Даблинци и повест о младим сновима
Исповести духа – мелемна дивизма,
Из Уликса часи Леополда Блума

Данас Bloomsday – а пре оспорена,
И песништво чудног, усамљеног момка
Камерна музика, хваљена, куђена   
Мелодичних речи слика тихо громка.     

Спознао је љубав одане Иркиње,
Стихови се страсни роје кô пчелице
Жеравице жудне у врисак буктиње   
Брзине пламене птице соколице.

Камерна музика кô минстрел времени     
Звук језика верси свилени је течни,
Крстари Енглеском и цели свет плени,
Док у Даблину бди Џојс у бронзи вечни.


Децембар 2017.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић