СЕТНИ СТАРАЦ

Andrew Judd

Коло игра момче, вито, поносито,

ноге спретно сплиће – моме погледива,

груди беле жари око виловито –

девојака смешак радост му је жива.

Хармоника свира и моравац плете,

младост радо пева – ори грло бело,

момак коло води и опанци лете –

запеваше гласно: Село моје, врêло...

Развило се коло – шири се весело,

земља плодна дрхти – класје је узрело,

у грудима миље младости за прело.

Сетни старац сам је и гледа у дане

кад су ноге босе на ајгиру чило

мериле атаре – сада напуштене.