Andrew Judd |
ноге спретно сплиће – моме погледива,
груди беле жари око
виловито –
девојака смешак радост
му је жива.
Хармоника свира и моравац плете,
младост радо пева – ори грло бело,
момак коло води и
опанци лете –
запеваше гласно: Село
моје, врêло...
Развило
се коло – шири се весело,
земља плодна дрхти – класје је узрело,
у грудима миље младости за прело.
Сетни
старац сам је и гледа у дане
кад су ноге босе на
ајгиру чило
мериле атаре – сада напуштене.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!