30. април 2016.

ТРЕН ЦЕО

У трен стао живот цео,    
а крцка се дан по дан. 
Дани извиру из ноћи   
кад су звезде окренуле главе,
круг Месеца намигнуо ђаволу,    
а сунце осјало таму само час. 

Тај трен траје живот цео,         
сруши се у песницу – жрви,    
косу расплиће, тужбалицу пева, 
на грудима расту листови чемера,  
у грлу коска стоји – живот свео.  
У једном трену плане цео!

29. април 2016.

МЕСЕЧЕВА СОНАТА

Послушно житни мирују снови    
Класје им је бура у таму свила  
У коров зарасли још су живи                              
Да лептир вида сломљена крила    

На пољани житној са много корова      
Месечева соната музика је свица      
А младости оду незаборав пева     
И песма лептиру враћа румен лица      

Ноћу лептир житна зрна пребира  
По њима паук сете плете и лута  
У чврстој мрежи осећања одмара   
Док нежно свира Месечева соната. 

24. април 2016.

КОНАЧНО

На обзору лебди опсена,
трепте мисли у сјају зена. 
      
Чујем песму, све тише:
 Копниш све више.  

Упија тонове ломна,   
успавана тајна зимна.
  
‒ Да ли ћу таму ока твоју      
срести у вечном бескрају?      

У драгом оку снити желим,   
за мир душе јер га волим.

Док привија земља у смирај
чујем речи: Сад одмарај!    

Са усана ми последњи дах 
утапа се у наш давни прах. 

Клону ка срцу рука мирна 
води је зене светлост црна!

18. април 2016.

У ТАМИ

Сновима бришем из ока свице
јер ме нема на сунцу улице. 


Поскок у оку смрвљено шета,    
кошуљица му у тами цвета.

Лије нестало време из ока,
сјај лута као вијуг поскока. 


Олистам сате тражећи сене,   
у ноћ сам скрила негдању мене.

14. април 2016.

ИЊЕ ПРОЛЕТЊЕ

Поломљен прозор суза отвара   
Ледени су прсти јер бура хара     
Срце из иња у коси снева 
По годинама северац сева

Пролетња зри ливада из сна    
На месечини сва је од несна    
Разбехарале заплешу сене  
Врисак у срцу време не вене

Сви дани златни су покошени  
Замиришу сетом орошени
И младо класје из ока тече
Да кору хлеба камену сече.

13. април 2016.

НЕМИР

Из ноћи уздаха
у кочији сећања  
путују немири.  

Из бразде сна
врани коњи јуре
сузе испрежу тек у зоре.   

Распусне гриве
уплео ветар незаборава
док њиште вранци сетама.   

Умиру трагови путовања.   
Да ли провалији воде ‒
или сећања живот плоде! 

11. април 2016.

СВИЛАЦ

Лептир у ноћ оковани   
таласа крила  несани. 

Жељу му уздах роси,     
недодир зена коси.   

Сјај звезда мисао заведе,   
у лептиров лет се упреде.

Прх крила облак зарумени,
дамари трепте ослобођени.

Свилац плеше своје снове,        
а само до зоре плове!

08. април 2016.

РУЛЕТ

Из кишног младог облака хоре  
заробљеног сна румене моћи.
Голуждрави тек рођени птићи      
светло не виде  гладно роморе.

Грли их ноћ кô дављеник стегом   
док жеље руде  зри ватра, цвета. 
Полете у ринг, навици мета,
све оборене су нокаутом.

Слике до зоре сузне се јате.
Удари гонга сан расанише!
Летео ломне нестале сате.  

Сунце цвета и облак издише.
Живот је рулет  круг, срећа и јад!
Живот је игра – трен успон па пад!

05. април 2016.

УСВИЛИ

Мисао је букет жеља сложила   
собу без прозора украсила      
мирис ход заробљени отрова. 

Тешки кораци тесну собу мере   
мисли се роје ‒ у души се боре 
и проломи неми глас тишину:   

Разори зид из ока муњом  
полети за рајском птицом   
на крила јој се угнезди

у вртове рајске урони
своје немире нахрани   
златно руно испреди

сукнени кафтан маштом усвили   
звезданом похрли престолу 
трнову круну љубављу позлати. 

Круна је на глави
и жезло у руци  
сад теци ‒ теци у сну!     

04. април 2016.

ДО СВИТАЊА

Ковитлац мисли песму диктира  
и ноћ из душе  жеља уморнa,  
међ' звезде пада тајна немира,       
расплиће сетни блесак и вирнa                         

уз галебова рески крик пера
паунски шири се до свитања  
да душа кишу сунцем растера   
кад утоне у свилна сећања.

Паучјој мрежи краја има ли  
и сновиђењу у куцај касан?    
За умир душе песма има ли 

у невиделу свећа за несан?
Несанице су немирне птице,
нечујно лију свице на лице!

02. април 2016.

БЕЗГЛАСЈЕ

На усни је славуј,
а у оку врана ‒
пева дует!

Чопор је вукова
празних зена ‒
урличе!

Славујев пој у лепет вране
у безгласје ноћи 
утапа се,

а вучји урлици
буде сунце ‒
свиће!

01. април 2016.

ИЗ ЧАУРЕ

Теку расуте мисли несане 
на недра замишљене жене.
Старо вино лије из зене!
              
Сањиви се лептири напили,
у оази душе разлетели.
Играју распусни плес!
Вијоре велови на месечини!

Црни лептир се осамио
и очи затворио.
Плеше све што је снио!

Ветар полен разноси,
у чаури прах доноси.
У сребрној магли ока
плеше сенка човека!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић