Сновима бришем из ока свице
јер ме нема на сунцу улице.
Поскок у оку смрвљено шета,
кошуљица му у тами
цвета.
Лије нестало време из
ока,
траг лута као вијуг поскока.
Олистам сате тражећи
сене,
у ноћ сам скрила негдању
мене.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!