05. април 2016.

УСВИЛИ

Мисао је букет жеља сложила   
собу без прозора украсила      
мирис ход заробљени отрова. 

Тешки кораци тесну собу мере   
мисли се роје ‒ у души се боре 
и проломи неми глас тишину:   

Разори зид из ока муњом  
полети за рајском птицом   
на крила јој се угнезди

у вртове рајске урони
своје немире нахрани   
златно руно испреди

сукнени кафтан маштом усвили   
звезданом похрли престолу 
трнову круну љубављу позлати. 

Круна је на глави
и жезло у руци  
сад теци ‒ теци у сну!     

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић