ИЊЕ ПРОЛЕТЊЕ

Поломљен прозор суза отвара   

Ледени су прсти јер бура хара     

Срце из иња у коси снева 

По годинама северац сева

Пролетња зри ливада из сна    
На месечини сва је од несна    

Разбехарале заплешу сене – 

Врисак у срцу време не вене

Сви дани златни су покошени  

Замиришу сетом орошени

И младо класје из ока тече

Да кору хлеба камену сече.