ОПСЕНА

Дођи и разлистај тишине ми душе,
цвеће са камене капије мирише,

чувар бесно лаје кад ме лове, руше
и наоштри зубе, на ловце кидише.

Милујем и гребем, а чаурим жеље,

на све стране пуштам звери снажне, бесне,

у крв тону мисли, час ледне, час вреле,

у венама пеку – теку немилосне.   

  

Тебе целу вечност чекам ја у жеђи,

из прошлих живота моја си опсена.

молим те капију искушења пређи,

бди, чека те жеља ко ружа румена.

Знај, само сам слаба, а несташна жена,

страсна и љубави жељна твоја сена.