4. децембар 2016.

СТАНАЦ

Видим ‒ у оку букти ми пламен   
Да Ти аура у ноћи блиста  
И да у души тајни сјај оста  
Драгуљни блесак скривен у камен 
  
Дрхтим од слике ‒ Танатос зове   
Негва злог трена гори јаросна         
Уловљена је игра радосна              
У канџе змаја ‒ муње сурове    

Осетих кобни отровни теснац       
И у часу злом снова видех лом        
Тешке Ти ране браздају телом  
А трпиш стамен кô камен станац    

У станцу дања невидна бура
Ноћу сја бујна кô дуге сена
Кишна, сунчана, густа пламена 
Песма истина – сјајна аура!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић