Ткање живота браздају снови,
а жарке бразде крију велови
и расплеше ноћ вртлог тишина
да мрви дане пуне урвина.
Дамари лију у разне скаске
кад разлистају снохватне лиске
и развеселе маштањем уздах,
насмеше свице, дарују предах.
Песник све скупља, утка у песме
јер досања све што само сан сме.
Животни пут је бучни карневал –
таласа време, човек је трен, вал.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!