ПЛАМЕН ДУШЕ

Два драгуља су у мени снила,

чувају сунце и пламен душе. 

Блесак им игра лептира свила,   

црни и плави сјај тмуше руше.

Кад дечје душе живот озаре

крила израсту, до неба вију.

"Маки" ми нежни гласи роморе,

кћери слад мајци у реке лију.

Моје душе су лет пахуљица.  

Листам време и живот је сведен
на сјај плавих и црних окица.

Греју, спокојна чекам дан леден.

Давни сан ми би кћери имати. 

Хвала Ти што ми сан се озлати.