14. децембар 2016.

ЛЕД ВРЕЛИ

У крви јој тече река планинска,         
душа јој обала пуна пупољака,    
песма југа ври у венама, 
северац је немилосрдно ломи,  
кораке радосне горе муње 
скаменила је снове у недрима. 
      
Падају капље бисерне и угљене 
у брзак бистре планинске 
зауставе јој ток. 
Из таласања израњају слике,
камен се расцвета 
потече песма.

Из ње букти сан по сан   
обала се расцвета 
дугом у небо поринута,
пролећним чарима богата.             
Трепере до свитања  
обоје дан.
  
Сутон пада на дан радостан.
Време коси обале цветне,  
леди ток планинске реке.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић