ПИШИ И БРИШИ

Пољубац и конопац

из супротног се крећу смера.

У којој ће се тачки срести

ако иду брзином...

професор Животић пита?

Писаљке наоштрише

жељни знања ученици!

Брисаљке у запећку,

размишљају и преду:

Рачунајте, рачунајте

паметњаковићи!

Без мене правог

резултата нема

јер ће омча око врата

пољупцу пресудити

ако ја – брисаљка

резултат не уредим!

ВИДО И ПЛАВА ГРОБНИЦА

Стојте, галије царске! У име свесне поште

Клизите тихим ходом.

Опело држим, какво не виде небо јоште

Над овом светом водом!

      Милутин Бојић – Плава гробница

Тихују Јонске дубине плаве  

Век им у тајнама кости спију 

Народа храброг часне заставе   

Из поносних рана за Србију.  

 

У историју су крвљу ткани

Дивови које слобода памти  

Уче: бори се, истрај ил' гини –

За слободу отаџбине пламти.

И на Виду им почивају сени.   

Херојски су Албанију газили

Болесни, гладни, а остављени

Умирали, ретки се вратили  

А ране на камену видали!

Са Острва смрти знани ратници

Прах су у плаво гробље предали

И многи незнани страдалници.

На Крф је и песник млад ко роса

У колони дошао избеглица   

Спевао Песме бола и поноса                

Душин му је пој Плава гробница.

Кад са Вида светли Крст камени

Пут Прометеја исклешу свици      

И ври страшна епопеја у зени

Храбрих бесмртних у костурници.

Српска ратна голгота нам врати

Са врхом прегалачким на челу

Славу домовини – груди злати –

Јуначки је одговор злоделу!   

Мај 2017.            

МАЈ

Мај све голети у мени озелени

Мисли као сунце сијају у зени

Егзотично мӣри сива стена зрела
И киша кад лије, кô гејзир је врела

И маглу круни – сунчице улије

Земне и небне слије чаролије

Воћка моја спи, а у мају зри

Пупи сочница, сласти своје ври 

Сок се распева – полетно сеже

И клија бујне ризомне вреже

Покрију црно – мравињак  плине.

Голуб гранчицу носи маслине!