30. септембар 2016.

НЕИЗБРИСИВ

Зове сунце рујне зоре    
Дан кад је певало море
    
Плима је обалу опрала
На песку срца су остала

Вал сећања јаву вара
Кад на песку срца шара  

Песму о два бела цвета
Корен им је наша сета   

Време избрисало није  
Плам од којег срце бије

29. септембар 2016.

РАЗЛИСТАЈ

Улиј своје дамаре у моје изворе
И трептајем зене разлистај поноре 

Све дубине гладне сладне несанице
Да се лати шире тајног цвета птице

Расцветану вини ме до литице
До највишег врха да заледим свице

На обалу спусти низ реку планинску
Озвездане стопе певаће по песку.

28. септембар 2016.

ПАМТИМО

Сећам се песка пусте далеке
Срмом посуте обале тамне
Наше плиме и блеска осеке
Живе у сети душе ми самне.
    
Сад знам зашто се месец смејао  
Таласању и игрању сена        
Звезданих пчела мед је сејао
По нама  сања га магла зена                
 
А време лопов вешто га скрива.
Тај лузер вара ‒ жеље лутају 
У младе наде  расте коприва

Сунце засени ‒ зоре нестају.  
Ал' ми памтимо ноћна лутања
Не може красти наша сећања. 

27. септембар 2016.

НЕМИР ПЕВА

Немир из душе песму ноћу зри
У звездано је снопље скривена
Разлетеле се птице, небо ври
Певају, тече река румена.

Бој страсни пламти у јари ока
Бујају груди жар их прелива  
Немирне плиме брзина тока    
Скерлетне тајне лине и скрива.

Водени вали лију на свеле 
Тамнице клице и мисли плодне
И далеке две пламте обале

Невидне оку, а жаре жудне.
И трен животна стихија грми
Песма из душе немире срми.

26. септембар 2016.

НЕВИД

Жеља под смешком месечевим зри
У звездано је снопље скривена
Разлетеле се птице, небо ври
Цвркућу, тече тајна румена.

Ноте лије у невидне реке
Понорнице, а дубине сладне
Ти и ја смо две воде далеке
Одсјај у оку истине једне.

И врисну страсна из јаре ока
И хрле груди у цвет дланова 
Немир је мисли ватрена река
    
И тајно, жудно, по пути снева.
И трен ватрена стихија ломи
Душу и тело, а невид громи.

25. септембар 2016.

ЖЕНА ЈЕ ТАЈНА


Месец се смеје, срма му цвета 
Каме се љубе, кују оштрице
Ил' су то будне латице цвета    
Из игре тела жудних креснице.

На игру киша звездана лије
Боји је златно, плави, осваја  
Лишће шушти нежне мелодије
Човек жену осећањем ваја.      
  
Даје се стидна мушкарцу жена    
И смели му плаве је таласи
Руши се међа, једна су сена

Чедност се блудним вриском огласи.
Кад човек жену срцем опија
Чедну и блудну страст joj испија.

24. септембар 2016.

СЛАТКЕ РЕКЕ

Месец сене
Скри стопљене
У мреже звездане  

Бурна крв им сја 
Из таласа зене

Пију се 
Дланови и усне 
Груди страсно дрхте
Сребрни бокови трепте

Пламте била     
Полен лије с тела
Слатке реке теку из врела. 

23. септембар 2016.

ОСЕЋАЊА

Срећа је 
Сјај у оку
Лептир на усни
И вечито сећање
На босе ноге
Први плес
У машталици лет
И дрхтање брезе
У сумраку

А крик је 
Олујни трен
Кад усне
Такну лед
И увене цвет
Па одлута ум
Са плодне пољане
Којом ходи Љубав
И Човек. 

22. септембар 2016.

ОДЈЕК

Кад ужели душа свитање  
Суну се из мисли орлови   
И досегну небне путање     
Да на плес ме поведу снови

И заплешу васкрсле сене 
Све прошло ми ослика сета
Очи видим – теку у вене        
Твој лик ми на грудима цвета

Звоне звона светлу у мени 
Вино пије  хлеб на уснама 
Пој птица ври – небо пламени
Времена је ехо у нама.       

21. септембар 2016.

СА КРИЛА ЛЕПТИРА


Седам гора и мора сам прешла
У Аладиновој шпиљи била
И у осињем гнезду
Са јужним ветром једрила
Морских зора мирисе пила
Плесала под црвеним сунцем

Летела сам машталицом  
И спавала у корову 
А сузе у осмех скрила   
Скупила сам ожиљке 
Свила их у лавље раље
Да им не приђе нико

Испод месечеве тајне певам
Испод оловног неба сањам
Наздрављам животу са крила лептира 
Кад ме боли и кад волим   
Захвалност и Љубав следим 
Грана ми се у сваком дану 

Не дам да у души усахне милост  
Истим кораком газим 
Коровним пољем и њивом плодном
Љубав у мени живи и цвета
Шире се изданци још здрави 
Мирисом цео свет грле. 

20. септембар 2016.

ПРВА КАПЉА

У првој капљи росе     
Урезан ти је лик
И напаја
Све моје пустиње

Кад сам жедна
Успем ту капљу у мисли
Заробим искру сунчану   
Да обасја ми дан  

Видим те поред мене
Увек ћутиш
Погледом ми судиш
Немој

Не знаш да
Живот је пресудио
Немој и ти
Погледај ме жедно

Осмехом загрли
И љуби ме
Воли као некад
Снагом прве капље росе.

19. септембар 2016.

МОЋ СЕЋАЊА

Сунце се немо у иње сплете  
Жедно у тами, тихо је вене        
И од ватре из дубоке сете
Леденице се распламене 

Узнемири се море у мени
Бура у крви, таласа, пени
Певају птице, слике ме  вију    
Мисао зори, а сузе лију  
 
Твог сјајног ока чаробне моћи
Узавру море, време не жури
И ватру точи у самне ноћи
Ломе логос кô барку у бури.

18. септембар 2016.

НЕСТА БЛЕДОГ ЛИЦА

Жедни плес свира виолина 
Од макових лати руке
Привиле се на струк
Жене бледог лица

Стопе су лагане плесача
А свилена кошуља
Милује хаљину
Жене бледог лица

Тршава коса човека игра
Шкакљиво јој чело дира
Маме га усне
Жене бледог лица

Он плеше и пева
Уснама усне мами
Жена румени –
Неста бледог лица!

17. септембар 2016.

ЧУЈЕШ ЛИ ЈЕ...

Плишане си љиљане
У душу ми посадио
Распевао птице уснуле
Разиграо руке пусте
И звезде уткао у мисли – 
Волим те, и нећу ти рећи  

Да дишеш ми у тамама
Струјиш у версама
Скривено у сваком слогу  
Да ми цветају камене груди
Од мирног немира твог ока  
И усана гласног мука 

Улио си кап сунчану
У ноћ ми, самну, бездану
Разгранао руке суве – 
Олистале су,  разбехарале
Јужњачког су пуне жара 
И мајских трешања

Жена је опет будна
У позној тишини сања
И снове у стихове тка – 
Тихо у њима виолина свира
Чујеш ли је у свом сну?
Чујеш ли је?

16. септембар 2016.

ТАЈНА ПЛЕШЕ

Ноћ, твоје руке и тајне блудне 
Наготу мисли пале ми жудне 

Лете, плешу, уз тебе се свију
Листају се ‒ у зоре улију
 
Тихо љубити, тихо се мора
Тон уздаха да не чује гора   

Да се вране на нас не обруше
Да граком наше тајне уруше  
 
Скривена мили жеља, а жудна 
Скиталица је чедна и блудна 
  
У сјају ока ти скрасила се
Упила светло ‒ нахранила се

Желим још пити сјај ока зрели
Жудњом испијмо што нам сан жели

И нека тела поново горе 
И нека ватра пламти до зоре.

15. септембар 2016.

МОЈЕ СТАБЛО

Питаш ме 
Волим ли те?
Не волим те!
Не волим!

Али тренуци с тобом  
Пустили су корен 
У мисао, срце, душу
И стабло се грана 
Сунчаних листова 
Бехарају беле лати
Опија ме мирис 

Ти растеш у мени 
И веруј, (не) веруј 
Не волим те!
Не волим!

14. септембар 2016.

ПЕСМА ЛЕПТИРА

Лептири лете и сија лице 
Усне ти као грабљиве птице
Пале на моје жедне су усне 
Тајне дубине извиру страсне. 
  
Плави ме наша румена река
Док сева блесак црног ти ока 
Цвату љиљани, небни, ветрени    
Тка их у венац сан занесени.    

Латице косу красе мирисне
Рýмене мисли, лете у несне
Чежњиве роје и етар боје. 

Утихле песме страсне певају
И покидане струне спајају
Јер буде лиру из душе моје!

13. септембар 2016.

ВОЛИМ ТЕ ЖИВОТЕ

Живот је
Бео, црвен и црн      
Славуја срећа и кукавице плач     
Свилни цвет и вулкан будни
Благи ветар и грабљива олуја
Мирна лука и бурно море

Тај спој љубави и горчине
Милости и суровости    
Вечни круг од сунца и леда
Греје и мрви

Многи су ми озебли дани
Многи су и насмејани
Одевени у бело и црно
У ватрено црвено
У дуету певају ‒
Волим те животе!

12. септембар 2016.

ПОЈ НЕМИХ РЕЧИ

Филиграни су сјајни везени
Сунцем које ми палиш у зени

Зрикаваца те грлим тајном
Невидном, а у песми чујном
    
Олисталим те волим рукама
И као трешње зрелим уснама  

Љубим те кад грожђе заруди
А буке зри и невидно буди

То густо вино пијем без речи
Моја љубав је пој немих речи.  

11. септембар 2016.

ТАНГО ЛИЈЕ

Севају из ока буре
а музика лије,       
тело се уз тело свије.

Очи у очи ‒ душа мре
крик у крв крик понире              
расплеше немире.  
             
Све што срце крије 
у корак танга увире 
страсно до зоре.

10. септембар 2016.

ОКО ДИШЕ

Жеља ме гребе и руби   
И немир ме страсно љуби  
  
Нижем дане расањене 
Бојим сиве у црвене   

Из погледа ти сјајна   
Долута игра тајна 

Па ми у облаке и кише   
Улије сунце, око дише.

09. септембар 2016.

ШКОЉКА

Ври из гласа тон сурог 
Из ока круна доброг 

У памук се трн свије 
Шкољка бисере крије
  
Бисери камени  
Сунце су, невени

Сјајем опчине, мрви 
Блесак лутања крви.

08. септембар 2016.

МОЈЕ ГНЕЗДО

Живот у срце
Зарива канџе
И лаје 
На жеље моје

Дубина тамног ока 
Скровиште је 
Угнездим се
И сањам 

Снови плешу
Милују 
Грле ме
Да одболим 

07. септембар 2016.

САН ПЕВА

Песмо душе  
Дамару истине 
Чудна је ова ноћ   
Тишина звони
Нечујне речи ломе 
   
Збогом и срећно   
Разум зна
Да треба
Душа не слуша   
Дрхти у ритама 

Ех, ти осећаји   
Разум и душа     
Преплитање  
Надјачавање 
У тами је душа јача 

И пева жељна  
Очима очи 
Уснама усне   
Рукама руке 
У сну те љубим   
  
Уз мелодију птица    
Ову ноћ играм 
За тебе  
Једна сенка 
Дрхти, дише, постоји   

Сања док не заблешти зора... 

06. септембар 2016.

У БЕЗВРЕМЕНУ

Жена сам
Жељног срца
С тајном у души
И осмехом у оку

Уздигнуте главе
Пловим кроз дане
Кораком стаменим
У звезданој хаљини

Жена сам
Која се очима
Човека предала
Срцем и душом
У исконској жељи

Тело уз тело
Ткали смо плес
Трен или вечност
Ко би то знао
У безвремену.                     

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић