каме сијају, кују оштрице –
ил' су то будни звукови лȇта,
из игре тела жудних креснице.
На игру киша звездана лије –
мрежом прекрива, плави, осваја,
лишће шушти нежне мелодије,
човек жену осећањем ваја.
Даје се стидна мушкарцу жена
и смели му плаве је таласи –
руши се међа, једна су сена,
чедност се блудним вриском огласи.
Кад човек жену срцем опија
чедну и блудну страст joj испија.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!