ОДЈЕК

Кад ужели душа свитање  

суну се из мисли орлови   

и досегну небне путање     

да на плес ме поведу снови.

И заплешу васкрсле сене,

све прошло ми ослика сета,

очи видим – теку у вене –      

твој лик ми на грудима цвета.

Звоне звона светлу у мени,
вино пије  хлеб на уснама,

пој птица ври – небо пламени,
времена је ехо у нама.