22. септембар 2016.

ОДЈЕК

Кад ужели душа свитање  
суну се из мисли орлови   
и досегну небне путање     
да на плес ме поведу снови.

И заплешу васкрсле сене,
све прошло ми ослика сета,
очи видим – теку у вене       
твој лик ми на грудима цвета.

Звоне звона светлу у мени,
вино пије  хлеб на уснама,
пој птица ври – небо пламени,
времена је ехо у нама.    

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић