26. септембар 2016.

НЕВИД

Под месечевим смешком жеља зри,
у звездано је снопље скривена.
Разлетеле се птице, небо ври,
цвркућу – тече тајна румена.

Песме лију у невидне реке 
понорнице, а дубине сладне.
Ти и ја смо две воде далеке,
одсјај у оку истине једне.

И врисну страсна из жара ока
и хрле груди у цвет дланова.
Немир је мисли ватрена река
    
и тајно, жудно, по пути снева.
И трен ватрена стихија ломи
душу и тело, а невид громи.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић