Под месечевим смешком жеља зри,у звездано је снопље скривена.
Разлетеле се птице, небо ври,
цвркућу – тече тајна румена.
Песме лију у невидне реке
понорнице, а дубине сладне.
Ти и ја смо две воде далеке,
одсјај у оку истине једне.
И врисну страсна из жара ока
и хрле груди у цвет дланова.
Немир је мисли ватрена река
и тајно, жудно, по пути снева.
И трен ватрена стихија ломи
душу и тело, а невид громи.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!