26. септембар 2016.

НЕВИД

Жеља под смешком месечевим зри
У звездано је снопље скривена
Разлетеле се птице, небо ври
Цвркућу, тече тајна румена.

Ноте лије у невидне реке
Понорнице, а дубине сладне
Ти и ја смо две воде далеке
Одсјај у оку истине једне.

И врисну страсна из јаре ока
Док беле груди рука прекрива
Немир је мисли ватрена река
    
И тајно, жудно, по пути снива.
И трен ватрена стихија ломи
Душу и тело, а невид громи.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић