31. децембар 2017.

ГНЕЗДА

Руке су ти немир гнезда
пуна гладних птића.
Траже, траже...

Пијучу и пламене срце
усамљене птице.
Небо цвета...

Рашири пепелна крила.
У зденцу твојих зена
угнезди се.

30. децембар 2017.

ФЕНИКС

Несаница је феникс птица,
до високих лети литица,

и бистра је хучна речица,
зањихана златна житница,

прх лептира трепета жудних,
пој песама тужних, а страсних,

кад испод звезданих латица
њише се плес из душе птица.  

29. децембар 2017.

НЕСТА

Језик потајно палаца,
из ока копље баца
у хлебне класове
и невидом суди.
Чита из свеске
коју тинтом
своје душе
исписује.
Истина буја и зри.
Цепам листове
старе свеске.
Светлост је
исписала.
Расу се 
у прах.
Неста.

28. децембар 2017.

28. децембар 2017.

РАДЕ И ПРИЈАТЕЉИ

Пантелић Раде – мудар човек, погледа блага   
Биране речи, тиха гласа, али става јака
Окупио је дружину поета са свих страна.
Гостовали су многи који живе преко грана.                                                                                 
У установи „Влада Дивљан“ једном месечно
На поетском дружењу, подсећа на великане
Да не заборавимо важне трагове у времену.
И награде се поделе за уметност савремену. 
  
Рецитује се, пева, игра, на крају окрепи
Јер наш Раде нам укусне пите направи!  
Мајстор је животно важних умећа –
Раде песник, човек добар, уман, бистроок.  
  
Маестро за клавиром свира, душу дира
И деца радо дођу да научено покажу.
Певају се заборављене песме изворне   
А сликарска платна зидове оплемене.

Раде и пријатељи – вредни и даровити
Цвет су уметности, палета од светлости
Звук верси заносих, дружељубља скуп
За сталне и новодошле уживање и радост!

26. децембар 2017.

27. децембар 2017.

РУКЕ ЖЕНЕ СЕЉАНКЕ

У грудима жене сељанке   
јуначко срце куца    
босиљна је снага
за све што живот донесе,
што зла времена узму.

У грудима жене сељанке
жито се њише, а камен клија,
миришу на испечени хлеб
и тек помужено млеко.
Тече из ока благодатна река.

Руке жене сељанке  
милостиве су и верне
и кад их сунце пече и град бије,
кад бразде испуцале кишу чекају
и кад сузе низ лице лију.

Руке жене сељанке
хранилице су породице,
сунце и снег се у њима смењују,
И кад снежи благородне остају –
миловање су, слуге њиви,темељац кући.

Децембар 2017.

22. децембар 2017.

ЗА ТВОЈУ ЖЕЂ

Пронађи ме у поју тишине,
у сну лептира, лиске дрхтају,
у еху рике лавље дивљине,
у игри срне, језерном сјају.

Пронађи ме у башти босиљној,
смарагдној дуги шара опојног,
поленом сна и маштом сијаној
где чарлија зов ветра јужњачког.

Подарићу ти тамно црвене,
све баршунасте безтрне руже
у месечеве стазе скривене,

само за твоју жеђ отворене.
Заиграј, певај, сан крила диже
са струна лире страшћу творене.  

18. децембар 2017.

СВЕТИ НИКОЛА

Урош Предић - Свети Никола (1883)
Титра пламен, свећа гори
Колач вином поје руке
А Икона лица зари.  

Свети Оче, Заштитниче  
Стабла моје породице
Мог имања, моје деце

Земне дане Ти усвили
Чувај срце од грубости
Лакомости и свих злости.

Дим тамјана и молитве
Окади ми там зидова
И осветли све путеве

Који воде у небесно
Благодатно и светлосно
Бивствовања стремљење.

Слава Теби, Милосрдни!
Радо славим дане славе                                  
Грлим драге, пријатеље.

Свети Оче, славићу Те
Док у срцу дамар бије
Молим Ти се, душа поје:

Помилуј нас и све људе.  
У Твом крилу Чудотворче
Морске струје мирно носе.

Слава Теби, Светитељу!


19. децембар 2016.

16. децембар 2017.

ПОКОРНА

Волела сам човека једног   
и дивље шуме моје 
заробљене звездане душе.

Сањала сам с кистом у руци,
сликала маштом визије
у валерима сунца и пролећа.

Тајно сам писала песме
пером колибрија.  
Ослободиле су ми душу,

а заробила ми је душу
покорна мисао
од челичних стега јача.

02. децембар 2017.

IN VINO VERITAS

Капи кô рубини зрцале се зреле.
Расцвета им рујни Божји нектар груди.
Жедне усне пију, жеље се преплеле,
из чокота сласти семе страсти буди.

Руде пламте плоти, цветају опојне.  
Бујни буке непца и усне помами.
Плете венце лозне немир мисли тајне
и заигра грешно – еха миље мами.

"In vino veritas" ниже страсне сате,
из капљица лију, компонују игру.
омамљених чула  немири се злате.

Предају се жарни рубина таласу.
Рефлексија сија и заврти чигру –
вир винске истине звездицама засу!

24. новембар 2017.

01. децембар 2017.

ОЗАРЈЕ

Сећање струји сладна семена    
из бразде давна хлебна времена.    

Клијају куле, певање птица,
озарје груди и прх латица.

Листају снено, грешно и чедно,
шире се крила пламно и ледно.  

Лете кô чигра, чудни нигдини,                
расуте свице осмехну чини.   

Саплела их у дажд омче суре,
косца охолог харање буре.  

Греју и леде давнашње ватре,   
озари их ноћ, а зора сатре!



29. новембар 2017.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић