Сећање струји сладна семена
из бразде давна хлебна времена.
Клијају куле, певање птица,
озарје груди у прх латица.
Листају снено, грешно и чедно,
шире се крила пламно и ледно.
Лете ко чигра, чудни нигдини,
расуте свице осмехну чини.
Греју и леде давнашње ватре,
озари их ноћ, а зора сатре!
29. новембар 2017.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!