РУКЕ ЖЕНЕ СЕЉАНКЕ

У грудима жене сељанке   

јуначко срце куца –   

босиљна је снага

за све што живот донесе,

што зла времена узму.

У грудима жене сељанке

жито се њише, а камен клија,

миришу на испечени хлеб

и тек помужено млеко,

а благодат из смерног ока сја.

Руке жене сељанке  

милостиве су и верне

кад их сунце пече и град бије,

када бразде испуцале кишу чекају

и кад низ образе сузе лију.

Руке жене сељанке

хранилице су породице,

сунце и снег се у њима смењују.

И када снежи благородне остају –

миловање су, слуге њиви,темељац кући.

Децембар 2017.