29. јул 2017.

СНОВИЂЕЊЕ

Измигољена из постељице   
у сновиђење лебдим,
у чаури склупчана
паучине црне.  

Из семена у грудима ничу
огромни пупољци мака,
ноздрве се шире,
све замириса.   

И заплесаше вилењаци
на звезданој путањи,
у сазвежђу сенки
око те слути,
  
у ледeни прах комете пију,
у земљу незнану носе 
где ме грле муње
дугиних боја

и чауру отварају, рађају ме
у давно завејано време
и неке модре пејзаже
међу четинаре.

Везана сам нити свиленом
за невидљиво стабло
с којег капа смола
и облива ме.

Моје тело од смоле
вилењак обгрли 
блесак ме пије
рођену!

29. јул 2017.

28. јул 2017.

ТАЈНИ ЛЕТ

Ти си мој нектар,
сочно дивље воће   
и лијана око струка,  
у безвремену печат,  
плима пуна блага 
и шапат шкољке.

У зени си слика
сан, кад корачам,  
плешем, певам
и љубим.

И не расаним се!
Стопе усмери дан
и у њима  дише сан!

27. јул 2017.

РУБИ

Лет ласте
и фрак руби  
тиркизно око,    
прска змијолико
из невидна ткања
седефне крљушти.   

У тишину шкољке
скрила се ласта,
у хијероглифе,
у безгласје,  
у амајлију
у души.

Жустра ластавица
у грабежу жишке
и валеру чичка
чу притајено
шиштање
кобре. 

27. јул 2017.

26. јул 2017.

КОШМАР

Ноћ
Жишка
Расцвета
Лати несане
Капље сунчане
И мачеве огњене
Врлуда усамљена
Час лево, час десно
Горе, доле, и у круг
Гарни траг утискује 
А зашто се не гаси?
Шта је потпаљује?
Груда у грудима
Капци отежали
И кошмарни
Осликан
Раном 
Сан.

26. јул 2017.

25. јул 2017.

ЧУДНИ СУ ПУТЕВИ ГОСПОДЊИ

Сутон пије последњи зрак дана
Јохан Хајнрих Фусли - Кошмар
Последњег дана младости
Вриском ноћи полућене
На слутњу смрти и живота наду
На последњи корак јавом
И први у сну...

Анђелко Заблаћански 
– Ноћ без зоре (24. јул 2017)

Ноћ полућена ћути дању
А раље вребају из таме
Трње буја, руже цвату
А живи су печат ноте
У песмама без маске
Блага Tе у дому греју
Одана љубав и загрљај
Безмерно снаже и прежу
Све је уткано у мисао ока
И исконски уздах бића
На ветрометини сна
Љубави и бајонета
Страсти и вриска  
Благе милосне
Песме усне 
Жедне
Из корена
Сунчаног у души
Процвао је рајски крин
Огањ му је сажимање муња
У прасак јулски и вечни трен
Винска песма и сибирски лед 
Громовна си снага и памучни облак
Пој славуја, лет орла, без канџи соко
Божја си промисао, иако се питаш: Зашто?
Чудни су путеви Господњи! Пригрлимо их!


25. јул 2017.

24. јул 2017.

ТИХО

У крв
У мозак
Продире
Око поноћно

И пенушају
Црвени мрави 
У глави, у грудима
И у ломним прстима
У звезданом угарку ум
Последењу искру тражи

Тело ломно лелуја
Врисак космос упија
Нема спаса шуми глас     
Нек светлаце вода носи
Сабери се, скамени, моли

Палим свећу за покој
Молитва ме милује
Горим у нади да је
Судбина угарак
Не крвава река.

24. јул 2017. 

18. јул 2017.

ПЕСМА ЗРИ

Речи 
рове по души,
свађају се, 
милују,
кикоћу и плачу,
у дружине слажу.

Замишљене 
стежу ножеве
у плишане
црне рукавице.

Насмејане 
лете и свију
сунце и птице
у белу свилу.

Улију се у ковчег 
окован, 
прозиран.

Рефрен су
почетка и краја! 

13. јул 2017.

ПАМТИМ

Кад оду моји мили
,
у  мени све посиви,
у облак се претвори.

Потеку низ лице
слане безданице.

Зачујем шапат:
Немој  насмеј се, 
анђео те још један чува!

Памтим!
Сећање облак брише,
у оку Сунце остаје.

07. јул 2017.

МОЛИТВА ЗАМЛАДИ

Молитва ми немир греје 
А камена мис'о моли
Кад грудима гребе, веје
Жара клија, тело боли.  
  
У пољубу ми дланови
Mајко Света, астрал жељан
Бди невидан  сна тонови  
И пупоља Јаства љиљан.

Полен сеје, бол замлади
Чува ме, у Наду свије
А душу ми сву окади
Мир у немир тихо лије.  

Молитва ми питалице
Милује и груди зари
Звезде роје луталице
Тка у јар мир и умири.

Мајко Блага, све пасије
Солилоквиј  дрхат мисли
Нус* свих људи у Вери је
Из Молитве мир израсли.


Нус* ‒ Дух, интелект; код Анаксагоре: душа света; код Платона и Аристотела: душа која мисли, а по којој се човек разликује од животиње. (грч.)

05. јул 2017.

РИЗНИЦЕ

У књигама исписане мудрости
ризнице су благородна знања –
осама старина их крије,
знане и незнане прашина пије,
чекају на полицама, миришу,
пожутеле, у маглини паучине.
Открију их радознале очи,
руке тражилице археолога и антиквара
и многих других знања жедних.

У књигама деци виле певају,
вештице магичне траве кувају,
младе жене заносне лепоте
ћудљиву мушку снагу кроте,
а хероине упорне и мудре
корачају храбро до трона –
поносне и кад им суди гиљотина.
Битке се бију на копну и мору
и јунаци сабљом змајеве секу.

У књигама весело скакуће бамби,
скитница веверица лешнике грицка,
мудре сове хук плаши и опомиње,
срећни славуј пева у руху шареном,
све живо у џунгли лав кроти риком.

У књигама има мађионичарских чуда,
дечјих враголија, разних питалица,
знања и заблуда вековних глава,
хијероглифа, слика, печата, судбина,
сунца, облака, киша и развигора,
лептира, змија, рајских птица,
дивљих звери, умиљатих љубимаца,
морских тајни – бића непојамних оку, 
висова, камењара, сочних пашњака,
шума и биљака са свих планета,
лековитих трава, опасних теснаца.
Љубави има – незнаних и знаних,
у машталици летова, плима чаролија.

Књиге су огледала земна и небна,
ризнице космичке дубине и ширине.
Мисли умних глава одзвањају кроз време .
Читај! Размишљај! Видик шири! Буди свој!

02. јул 2017.

ИДЕМО ДАЉЕ

У непрегледној колони
са торбицом на леђима
и два тића у наручју
у велеград је дошла
пуног грла камења
и змија у сећању.

Куда сада?  
Кипте јој ране,
у оку облаци,
у мислима расуло,
а клонуле руке стежу
два сунца у наручју.

Мама! Мама!  
Прену је милозвучје,
подиже тешку главу.
Блесак лица ослика: 
Идемо даље!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић