Сутон пије
последњи зрак дана
Вриском ноћи
полућене
На слутњу смрти
и живота наду
На последњи
корак јавом
И први у сну...
Анђелко Заблаћански – Ноћ без зоре (24. јул 2017)
Ноћ полућена ћути дању
А раље вребају из таме
Трње буја, руже цвату
А живи су печат ноте
У песмама без маске
Блага Tе у дому греју
Одана љубав и загрљај
Безмерно снаже и прежу
Све је уткано у мисао
ока
И исконски уздах бића
На ветрометини сна
Љубави и бајонета
Страсти и вриска
Благе милосне
Песме усне
Жедне
Жедне
Из корена
Сунчаног у
души
Процвао је рајски крин
Огањ му је сажимање муња
У прасак јулски и вечни трен
Винска песма и сибирски лед
Громовна си снага и памучни облак
Пој славуја, лет орла, без канџи соко
Божја си промисао,
иако се питаш: Зашто?
Чудни су путеви
Господњи! Пригрлимо их!
25. јул 2017.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!