13. јул 2017.

ПАМТИМ

Кад оду моји мили
,
у  мени све посиви,
у облак се претвори.

Потеку низ лице
слане безданице.

Зачујем шапат:
Немој  насмеј се, 
анђео те још један чува!

Памтим!
Сећање облак брише,
у оку Сунце остаје.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић