МОЛИТВА ЗАМЛАДИ

Молитва ми немир греје 

А камена мис'о моли

Кад грудима гребе, веје

Жара клија, тело боли.  

  

У пољубу ми дланови

Mајко Света, астрал жељан

Бди невидан – сна тонови  

И пупоља Јаства љиљан.

Полен сеје, бол замлади

Чува ме, у Наду свије

А душу ми сву окади

Мир у немир тихо лије.  

Молитва ми питалице

Милује и груди зари

Звезде роје луталице

Тка у јар мир и умири.

Мајко Блага, све пасије

Солилоквиј – дрхат мисли

Нус* свих људи у Вери је

Из Молитве мир израсли.

Нус* ‒ Дух, интелект; код Анаксагоре: душа света; код Платона и Аристотела: душа која мисли, а по којој се човек разликује од животиње. (грч.)