ИДЕМО ДАЉЕ

У непрегледној колони

са торбицом на леђима

и два тића у наручју

у велеград је дошла

пуног грла камења

и змија у сећању.

Куда сада?  

Кипте јој ране,

у оку облаци,
у мислима расуло,

а клонуле руке стежу

два сунца у наручју.

Мама! Мама!  

Прену је милозвучје,

подиже тешку главу.

Блесак лица ослика: 

Идемо даље!