кад је уз осмех лије лаж гута
и вид окрутно цепа да лута,
да се вртложи нема суштина.
Истина пада у лажје ждрело,
чељусти мрве – рика ум запти
док из ране крв липти и
липти
бесрам сумње бди и хода смело.
Истина згрудва у клупко тугу
и мисли јаким спрегнуте амом,
насмеја се лаж над немим умом,
ал' борбе блесак обоји
дугу.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!