ДЕЦЕМБАР

Децембар ми зарио ледене

Смртне ране у душу и лице

Одледиле се мисли рањене 

Јер убојно рију речи злице

Потекли сви дани исплакани

И кобни пад наде у сивило 

Брата смо ти нашли, реч ме рани

Тишам врисак, а застаје било 

Кријем ујед у моје запретено 

Да заварам ближње замишљене

Да не виде срце прободено 

Умом бол лијем у груди стене 

Децембар у мени – око мене

Зарио се кô сабља, свуд пара

Кида корак и леди сјај зене –

Ко вуче конце кад живот вара?

4. децембар 2014.