3. децембар 2020.

ВИЗИЈА

Ежен Делакроа
Кад ушеташ нагло у предворје ада,
не сопственом вољом нег билом судбине,
стрњике те секу јер све класје страда,
тонеш у пепео – нек душа ти сине.

Кад оштрица косе голе стопе лиже,
а тело ледено и руке спутане,
усмери жар поглед где жеља достиже
да визије из сна слободу одбране.

Вир снаге врлуда и шапућу ветри:
"Не дај да ти ломе дугине путање,
сакупи све сузе у зденце и снатри

да се ведри небо за рајско лутање".
Сваки човек моћно заузда невоље
кад осунча таме моћном снагом воље.

2. децембар 2020.

МАЧ И МАСЛИНА

Оља Ивањицки
Забразди у густиш и храбро потеци
у рукавце реке, дубоке скривене,
за Гордијев заплет са мачем у руци,
гранчицом маслине да извидаш ране.

Тад се бистри видик и нада светлуца,
искрчи јој нове путе снага срца,
развеје заплете врзин-кола, пуца
плодни видик и зуј пчела – мед врца.

И корачај храбро да ниче имање
да мач плодоносни сушне дане жање.
Свога ума ралом браздај оранице,

напретку усмери клијале младице.
Сав живот је борба – смена дана-ноћи,
мач и маслина ко горко-слатке моћи.

30. новембар 2020.

ГРОМ

Алфредо Родригез

Гром из ведра неба зажди у двориште,
преживели пиште – затрли им путе,
очи наших старих суза пуне тиште,
а деца шерване и ништа не слуте.

У пламену горе сунчане године,
а тешки облаци бацају копрене
преко лица, ума – колоплетно сине
траг жара живота из судбе угљене.

Корак ми је тежак – у глави су птице,
тихе питалице са крилима гарним.
Скупих зрна искри да угреју лице

и угасе свице, децу да нахраним.
Заплесаше руке – око гар разгрне,
опрљене, снажне, ничу ми године.

28. новембар 2020.

ТАЈНА ШКОЉКЕ

Anne Siems

Душа ми је
ретка шкољка
претвара
камен у бисер –
немире у мирну
усидри луку

кад завлада бура
и разбије мисли
олујне речи
усне оћуте –
утону у тихи
времена сјај.

5. јун 2020.

МАРИНА

С том девојком у тами прозора
– Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.
               Марина Цветајева – Сусрет

У огледалу дете и жена
и стих од крви, млека и меда.
У њему ритам ломности стена,
сунца, олује – богатство, беда,

прогонство мајке и чедо гладно,
а Сергеј* ратник – црвено-бели
скривен у тајне кȏ морско бездно.
Тонови лире по крви жели –

усуд свој пева Мусја прогнана.
У најлепши цвет стасала руски –
Марина је гром – коб распевана.

Преливају се горки бокори
мајке и жене – бол срца рески
у тону стиха анђелски хори.

*Сергеј Јаковљевић Ефрон – муж Марине Цветајеве

4. јун 2020.

СИЛВИЈА

Kelvin Lei
Било како било, ти си увек ту,
Дрхтави дах на крају моје жице,
Водени лук који прескаче
Мој водени бич, блистав и захвалан
Дирљив и захтеван.
    Силвија Плат – Медуза

Колонаду страсти вреба Медуза!
Из огледала пишти срце,
каскада крви и мачји векови,
стаклена верност,
оргијање ума.

Утробне лати вежу за земљу,
а оку Кербера душа је роб –  
лептира пламено небо –  
гласови у глави
светкују, јаучу!?

Под стакленим звоном  
стигме жалац палаца –  
демон грозомори,
светлост тоне у саркофаг –
смеје се Огледало!

Из жеђи за слободом
пулсира Фениксов лет!
Смрт је успон –
растакање у онострано
и калифонију анђела!

1. јун 2020.

БРАНКО

Отад, ево, мину пола вијека,
све спорије откуцаје бројим,
искри иње, примиче се вече,
а ја опет покрај Уне стојим.
Пребројавам потопљене дане
и враћам се у моје Хашане.
          Бранко Ћопић – На обали Уне

Добри чаробњак из пера бела
пушта змајеве и чуда триста –
деца се смеју – радост васцела,  
природа пева – пером је листа.

Сричу се слова куће јежеве,
приче се нижу пером сликане,
ратничке згоде – равне путеве
планини свикле страже бронзане.

Човек у Диву у миру ствара,
истинољубив и варку пара.
Сљезове боје, срце дечака,

видовитом жиг, све црња блага
из ратних дана – и копни снага.
На мосту* суза кȏ петровачка!

*Скоком са Бранковог моста 26. марта 1984. Бранко Ћопић је окончао свој живот, а опроштајно писмо се завршава реченицом: Збогом лијепи и страшни животе...

22. март 2020.

ОПОМЕНА

Сол Халаби
Створио сам те по лику своме,
дао ти Земљу – планету плодну
где семе класа и зри свакоме,
изворе здраве за душу жедну
  
где срећних птица песма те бодри,
зелене стаблу бујају косе,
игра се река – чело ти ведри,
мирише зора – расипа росе.

Пост'о си алав и ћуди блудне,
побр'о си добра, отров'о воду
посек'о шуме, црпио рудне

ресурсе Земље. Љута је родна!
Затвара циклус! Казна нереду!
Корона ‒ Потоп! Времена судна!

19. јануар 2020.

МОЛИМ ТЕ, БОЖЕ!

Албрехт Дирер
Молим Те, Боже
дива и мрава Ти видиш,
бескрај оранице и зрно проса, 
све наше мисли знаш –
цвећем и игром осемени земљу,
не дај да ничу гробља.
Не дај да мамон ојача! 

Молим Те, Боже –
жедне поји, гладне храни,
брижне благослови, болесне исцели,   
спасавај крштене и некрштене,
грешнике исповеди, окади –
да приме дарове Духа Светога,
пију са извора милости Твоје.
Блажена је душа с Богом!
     
Молим Те, Боже –  
да реч јеванђељску отвори созерцање,  
Јерусалим спознају срца –
благодатну силу Животворног Крста – 
да свим народима жито зри
и бујају чокоти сладни –
да их храни хлеб...
и поји вино...
Славимо, Спасиоче, Тебе!

Молим Те, Боже –
да Покајање, Молитва и Љубав,
чисти личноносно – просветли
и сведе вештаствено*.
У Светлост се воздигне душа!

*вештаствено – материјално

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић